• Штампа

A onda je usledilo dugo putovanje sve do Golupca, neki su spavali, neki su pevali, a neki gledali pejzaž kroz prozor. Kada smo stigli u Golubac, svi smo bili oduševljeni lepim Dunavom i blizinom rumunske granice, gde su se videle vetrenjače, o kojima smo mnogo učili i znali. Prijao nam je vetrić koji je pirkao u kosu, a na sve strane ste mogli da vidite decu kako trče i približavaju se Dunavu kako bi videla da li je topla ili je hladna. Posle šetnje, krenuli smo u obilazak Golubačke tvrđave.. Tada ste jedino mogli da čujete pirkanje vetra jer nas je sve očarala priča kustosa o istoriji te tvrđave, a tu su bili najlepši suveniri. Kada smo stigli u Kladovo, svi smo bili očarani pogledom koji je ta soba pružala, iz svake sobe ste mogli da vidite Dunav i hidroelektranu "Đerdap". Po hodnicima ste mogli da vidite kako se đaci premeštaju iz sobe u sobu i u svakoj sobi se čula muzika,smeh i graja srećnih osmaka. Uveče bismo se malo opustili u diskoteci uz muziku koja je trenutno popularna,ali smo bili oduševljeni i kako bismo mi nazvali "Skadarlijom u Kladovu". Sutradan smo obišli hidroelektranu Đerdap koja nas je oduševila svojim izgledom i istorijom,a posle podne smo obišli tvrđavu u Kladovu o kojoj nam je mnogo toga ispričao naš vodič. A najviše smo voleli slobodno vreme kada bismo šetali ulicama Kladova i sretali nove ljude..

Oduševljeni smo njihovom toplinom i osmehom zbog čega bismo se rado vratili u taj grad.

           Utorak jutro,umorni i tužni što idu, jedna generacija spremala se da polako krene ka novim destinacijama, ali i svojoj kući. Obišli su Lepenski vir o kome su priča i film bili mnogo zanimljivi... Srebrno jezero je  tada imalo neki poseban sjaj zbog kog su svi sedeli, gledali u njega i smejali se šalama, koje su pričali naši drugari...

         U autobusu sjajna atmosfera,sluša se muzika,priča se i peva,ali smo svi znali da ćemo uskoro stići k svojim kućama i da više nećemo ponoviti tako nešto... Svi smo se pojedinačno pozdravili, nastavnicima i roditeljima je bilo drago jer se sve završilo bez incidenata i što smo svi bili zadovoljni.. To je bila poslednja ekskurzija jedne srećne, blesave i nemirne generacije.

 učenica 8Tamara Baćić