КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИКА ИЗ ПРЕДМЕТА ИСТОРИЈА
У ОШ „ЗАГА МАЛИВУК“ БЕОГРАД
Постигнућа ученика од 5. до 8. разреда у оквиру предмета историје оцењују се формативно и сумативно.
Формативно оцењивање подразумева: праћење напредовања, активности, односно ангажовања ученика на сваком часу, мотивисаности, редовно доношење прибора за рад, израду домаћих задатака, израду задатака на самом часу, дисциплину, поштовање правила понашања. Води се у педагошкој свесци наставника, а из овога проистиче и оцена за рад на часу.
Критеријум је следећи:
Недовољан успех- ученик омета наставу, не поштује правила понашања, не пише, нема прибор, не ради домаће задатке и уопште није активан на часу;
Довољан успех-ученик повремено прати наставу, повремено доноси прибор и домаћи и ретко кад је активан на часу, али пише оно што се од њега очекује;
Добар успех- ученик прати наставу, труди се да поштује правила понашања, скоро увек доноси прибор и домаћи, активан је на часу али не у континуитету;
Врло добар успех-ученик поштује правила понашања, труди се да редовно извршава своје обавезе, доноси прибор и домаћи, активан је;
Одличан успех- ученик увек поштује правила понашања, редовно извршава своје обавезе, доноси прибор и домаће задатке, изузетно је активан и мотивисан за рад, показује заинтересованост и жељу за напредовањем и стицањем знања.
Сумативно оцењивање
У сумативно оцењивање спадају: иницијални тестови, 15- минутни, контролни задаци, активност на часу, усмено одговарање.
Оцена са иницијалних тестова не улази у просек и служи наставнику за даље праћење напредовања ученика и планирање рада. Изузетно, уколико је ученик потпуно тачно урадио све задатке са иницијалног теста, предметни наставник може наградити ту активност са оценом, одличан (5).
Оцена из активности на часу изводи се на основу кратких тестова или усмених одговора израда квизова, који се односе на садржаје са истог или претходног часа.
Елементи оцењивања ученичких постигнућа из наставног предмета историја су: усвојеност садржаја, примена знања, активност и рад ученика на часу, израда презентација, паноа и учешће у пројектима. Примена знања испитује се писмено, усмено и практично (израда паноа, презентација или пројеката).
Писмено испитивање обавља се путем контролних вежби и тестова. Писмени одговор изводиће се према унапред утврђеном плану рада школе, који ће бити истакнут на сајту школе.Оцене су јавне ,ученик има увид у свој рад, оцена се уписује у дневник. . За контролне задатке бројчана оцена изводи се на основу скале изражене у процентима, у складу са препорукама за оцењивање:
-оцена –недовољан (1)-0-29%
-оцена –довољан (2)-30-49%-основни ниво-именује,препознавање
-оцена- добар (3)-50-69%-средњи ниво-репродукција,разумевање
-оцена- врло добар (4)-70-85%-средњи ниво-разумевање,закључивање
-оцена-одличан (5)-86-100%-напредни ниво-закључивање,примена
Писмене провере знања у трајању од 45 минута се најављују и планиране су Годишњим планом рада школе. Тестови у трајању од 15 минута се не морају најављивати. Кратке писмене провере знања учествују у коначној оцени која се формира и уписује у ес-дневник.
Није дозвољено умножавање и фотографисање писаних радова ученика, осим у ситуацији када постоји писани приговор на оцену.
Усмено оцењивање се обавља путем непосредног одговарања, уз поштовање критеријума за оцењивање или кроз прикупљање више одговора на комплекснија питања, где ученик треба нешто да закључи, повеже одређене чињенице, како би дошао до закључка, путем реферата, израде ПП презентација, пројеката (уколико за одређену тему или разред буду одређени), паноа.
Оцењивање се примењује и ако ученик учествује на такмичењима одобрених од стране надлежног Министарства и то оценом одличан 5(пет).
Бројчана оцена добијена путем усмених одговора ученика одређује се на основу следећих критеријума:
Одличан(5)- Ученик је у целини усвојио основна и проширена знања, умења и вештине, примењује знања у новим околностима, познаје узроке и последице, уочава битно, самостално закључује на основу датих података,критички расуђује, поседује богат речник и лако се изражава, испољава креативну активност на часу, показује интресовања и самоиницијативност
Врло добар(4)- Ученик је у целини усвојио основни, средњи и део напредног нивоа знања, самостално образлаже садржај, лако разуме, закључује и репродукује чињенице, лако се писмено и усмено изражава, испољава активност на већини часова, самостално и уз помоћ наставника, примењује знања у новим околностима.
Добар(3)- Ученик је у целини усвојио основна знања, умења и вештине, схвата значење основних историјских појмова, уме да репродукује научено, самостално извршава основне задатке, има тешкоће у течном изражавању, уочава битно, али приликом закључивања потребна је помоћ наставника
Довољан(2)- Ученик је усвојио, мада не у потпуности, основна знања, репродукује научено уз помоћ наставника, има склоност ка пасивном памћењу и механичком репродуковању, има тешкоћа у изражавању, испољава несналажење у самосталном раду, несигуран је и нејасан у излагању градива.
Недовољан(1)- Ученик није усвојио основна знања, умења и вештине, не показује заинтересованост за процес учења, нити напредак, не показује разумевање садржаја ни уз помоћ наставника, није у стању да га самостално репродукује.
Шта се још оцењује: -Школска свеска из историје- наставник може да оцени школску свеску на крају полугодишта/шкослке године. Оцењује се: садржај свеске, уредност, цртежи, додатни текстови... -Домаћи задатак- наставник вреднује сваки домаћи задатак. Редовно одговарање на питања улази у оцену за активност и вреднује се оценом одличан (5). Три неурађена домаћа задатка се вреднују оценом недовољан (1). -Ангажовање ученика у ваннаставним активностима- током излета, посета..... -Остало- ученик може бити оцењен на основу његових интересовања- уколико изложи и реализује добру идеју за посету некој релевантној институцији, за реализацију угледног часа, израду пројекта, часова допунске или додатне наставе...
Закључна оцена изводи се на основу аритметичке средине СВИХ уписаних оцена у току школске године. Уколико ученик није задовољан предложеном закључном оценом на полугодишту или на крају школске године, одговара градиво или ради полугодишњи односно годишњи тест у зависности да ли је у питању крај првог полугодишта или крај школске године. Добијена оцена на тај начин се уписује у дневник и поново се на основу аритметичке средине свих уписаних оцена утврђује закључна оцена. Закључна оцена на полугодишту НЕ УЗИМА СЕ у обзир приликом утврђивања аритметичке средине на крају школске године.
Ученици који раде по прилагођеном или измењеном програму у оквиру ИОП-а имају другачији критеријум оцењивања. Није исти за све ученике и зависи од потреба и постигнућа ученика који раде по овом програму и прилагођава се сваком ученику индивидуално.
Документација која прати процес оцењивања је: ес-дневник, педагошка свеска наставника, тестови, контролне вежбе, домаћи задаци, панои, ПП презентације.
Стручно веће наставника историје:
Александра Миљковић
