1. Како је дошло до тога да се бавиш музиком?
Након завршетка првог разреда основне школе изразила сам жељу да свирам клавир. Уписала сам основну музичку школу на одсеку за клавир. Обзиром да имам изузетне вокалне способности, након завршеног четвртог разреда, пребацила сам се на Одсек српског традиционалног певања. Такође, сам наставила да свирам и клавир. Завршна сам година основне музичке школе ,,Невена Поповић '' у Гроцкој. Током школовања у музичкој школи освајала сам велики број награда на међународним и домаћим такмичењима, учествовала сам на многим значајним фестивалима, хуманитарним концертима и у различитим телевизијским емисијама. Поред похађања наставе у музичкој школи, похађам и Школу технике певања у Центру за културу ,,Влада Дивљан “.
2. Како је бити ђак у две школе одједном?
Похађање наставе у две школе одједном изискује пре свега много труда и времена. Одлука да похађам наставу у музичкој школи базирана је на мојој великој љубави према музици. Похађање наставе у две школе је свакако захтевно и готово да и немам слободног времена. Због многобројних обавеза у музичкој школи било је неопходно и одсуство са редовне наставе у ОШ „Зага Маливук“. Од самог почетка имала сам подршку разредног старешине и директорке школе. Успеси су се низали и пристизала су признања и награде на свим пољима. Често сам морала да уложим додатни труд и рад како бих надокнадила пропуштено градиво у школи. Низале су се петице, а након тога сам освојила и треће место на окружном такмичењу из хемије.
3. Од које године се бавиш спортом?
Од своје четврте године сам почела да тренирам реални аикидо у Светском центру реалног аикидоа на Звездари. Носилац сам црног појаса и активно сам тренирала реални аикидо до шестог разреда. Поред реалног аикидоа тренирала сам и атлетику у Спортском друштву „Црвена звезда“. Обавезе које сам имала у обе школе као и актуелне мере које су уследиле због КОВИД-а, утицале су да прекинем са тренирањем поменутих спортских дисциплина.
4. Какав је спорт којим се бавиш? Да ли би позвала млађу децу да се опробају?
Реални аикидо је борилачки спорт, односно вештина самоодбране. У великој мери су реални аикидо и атлетика утицали на моје самопоуздање и моју личност, да истрајем и да будем оваква каква јесам. Љубав према спорту и жеља за успехом су додатно оснажиле мој карактер. Носилац сам црног појаса у овој вештини самоодбране. У трећем разреду основне школе написала сам и неколико стихова посвећених овој вештини:
М А Ш А
Трећи сам разред и
петице нижем,
у школу не касним,
на време стижем
Другар сам до коске и
никога не дирам,
али зато реални аикидо тренирам.
Ховерборд добро возим и
клавир лепо свирам,
зато оволико срце имам.
Никада туђа,
увек сам ваша,
јер ја се зовем,
Здравковић Маша.
30.11.2017. године
5. Који је разред најтежи?
Велики труд и рад који сам уложила у досадашњем школовању и резултати који су уследили на свим пољима готово да не могу дати прави одговор на ово питање. По мом мишљењу најтежи је можда био шести разред због КОВИД мера и одржавања on-line наставе .
6. Шта ти је у школи било лепо а шта тешко?
Увек се трудим да лепе ствари истакнем у први план и да их се увек радо сећам, док теже и мање лепе ствари потиснем и што пре заборавим. Било је пуно лепих тренутака које сам у овом разговору већ истакла и нагласила.
7. Како себе видиш у будућности?
Таленат који поседујем у певању, није ништа мањи од мог талента у вајању и сликању. Базирам се пре свега на образовање и уписала сам средњу школу коју сам желела (Зуботехничка школа). Волела бих да након завршене средње школе упишем студије и завршим Стоматолошки факултет. Надам се да ћу некако уклопити љубав према музици и образовање у области медицине.
8. Којим особама се дивиш?
Моја свестраност и жеља за успехом навела ме је много пута да се дивим уметницима, хуманистима и научницима. Трудим се да у њима нађем свог идола.
9. Имаш ли времена за друштво?
Волим да се дружим и да проводим слободно време са другарима. Нажалост током школске године немам много времена за дружење. Краткотрајно виђање са другарима и дружење, дешавало се за време наставе у школи и кратким паузама-одморима. Контакте са другарима сам одржавала и путем друштвених мрежа и дописивања.
10. Који су твоји животни снови? Шта поручујеш млађима који остају у школи?
Сви ми имамо снове и велике жеље. Надам се да ће ми се у скоријој будућности неке жеље и снови остварити. Волела би да се остварим као уметник и као хуманиста. Порука млађим другарима је да треба маштати и сањати... можда се од тога нешто и оствари.
