На основу члана 119. став 1. тачка 1. а у складу са чланом 83. Закона о основама система образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр. 88/2017, 27/2018 - др. закони, 10/2019, 6/2020, 129/2021 и 92/2023 даље: Закон) и члана 33. став.1  тачка 1 Статута Основне школе „Зага Маливук“ (даље: Школа) а у складу са Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању („Службени гласник РС“, бр. 10/2024), Правилником о Протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање („Службени гласник РС“ бр. 11/2024) и Правилником о обављању друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 10/2024), Школски одбор на седници одржаној  дана 28.06.2024. године на којој је присуствовало 5  од укупно 9 чланова донео је 

ПРАВИЛНИК О ВАСПИТНО-ДИСЦИПЛИНСКОЈ И МАТЕРИЈАЛНОЈ  ОДГОВОРНОСТИ УЧЕНИКА  ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ЗАГА МАЛИВУК“ У БЕОГРАДУ 

I Опште одредбе

Члан 1.

               Овим правилником уређују се права, обавезе и одговорност ученика за повреду обавеза,   васпитно-дисциплински поступак, васпитни рад са ученицима,  васпитне и васпитно-дисциплинске мере, надлежност за покретање и вођење поступка и за  изрицање мера, правна заштита ученика и материјална одговорност ученика Oсновне школе “Зага Маливук“ .

Члан 2. 

Уписом у Школу ученик преузима обавезе прописане Законом о основама система образовања и васпитања (у даљем тексту Закон), посебним Законом,Статутом школе и овим  Правилником.

        ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ УЧЕНИКА

   Права ученика

Члан 3.

Права ученика остварују се у складу са потврђеним међународним уговорима, Законом, другим законима и овим Правилником.

Школа, односно запослени у Школи дужни су да обезбеде остваривање права детета и ученика, а нарочито право на:

• квалитетан образовно-васпитни рад;
• уважавање личности;
• подршку за свестрани развој личности, подршку за посебно исказане таленте и њихову афирмацију;
• заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања;
• благовремену и потпуну информацију о питањима од значаја за образовање и васпитање;
• информације о правима и обавезама;
• учествовање у раду органа Школе, у складу са Законом и посебним законом;
• слободу удруживања у различите групе, клубове и организовање Ученичког парламента;

 

• јавност и образложење оцене и подношење приговора на оцену и испит;
• покретање иницијативе за преиспитивање одговорности учесника у образовно-васпитном процесу, уколико права из става 2. тач. 1)-9) овог члана нису остварена;
• заштиту и правично поступање Школе према ученику;
• друга права у области образовања и васпитања, у складу са Законом.

 

У ченик, родитељ, односно други законски заступник детета и ученика може да поднесе писмену пријаву директору установе у случају повреде права из става 2. овог члана или непримереног понашања запослених према детету и ученику, у складу са општим актом установе, у року од осам дана од дана сазнања о повреди права.

Запослени у установи дужан је да одмах по сазнању, а најкасније наредног радног дана, поднесе писмену пријаву директору да је учињена повреда права детета и ученика.

Директор је дужан да пријаву из ст. 3. и 4. овог члана размотри и да, уз консултацију са учеником и родитељем, односно другим законским заступником детета и ученика, као и запосленим одлучи и предузме одговарајуће мере, у року од осам дана од дана пријема пријаве. 

 

Обавезе ученика

                          Члан 4.

          У остваривању својих права ученик не сме да угрожава друге у остваривању права

                   Ученик има обавезу да: 

1) редовно похађа наставу и извршава школске обавезе; 

2) поштује правила понашања, одлуке директора и органа школе; 

3) ради на усвајању знања, вештина и вредносних ставова утврђених школским програмом, прати сопствени напредак и извештава о томе наставнике и родитеље, односно друге законске заступнике; 

4) не омета извођење наставе и не напушта час без претходног одобрења наставника; 

5) поштује личност других ученика, наставника и осталих запослених у школи; 

6) стара се о очувању животне средине и понаша у складу са правилима еколошке етике; 

7) чува имовину школе и чистоћу и естетски изглед школских  просторија. 

 Родитељ је у обавези да одмах, а најкасније у року од два дана, обавести одељенског старешину о разлозима изостанака ученика са наставе и да правда изостанке ученика (лекарском или другом релевантном документацијом)  најкасније у року од 8 дана од дана спречености ученика да присусутвује настави.

Одељенски старешина писмено обавештава родитеља односно старатеља о учињеним неоправданим изостанцима ученика.

    

 

            Одговорност ученика  

Члан 5.   

   Ученик може да одговара за:

-лакшу повреду обавезе утврђену овим Правилником

         - тежу повреду обавезе која је у време извршења била прописана Законом

- повреду забране из чл. 110-112  Закона 

             - за материјалну штету коју нанесе школи, намерно или из крајње непажње, у складу са законом.

                 Појачани васпитни рад

Члан 6. 

                Према ученику који не поштује односно повређује правила понашања установе, или не поштује одлуке директора и органа школе, неоправдано изостане са наставе пет часова, односно према ученику који својим понашањем угрожава друге у остваривању њихових права, као и у случају сумње да је починио тежу повреду обавезе ученика и повреду забране из чл. 110–112.  закона  школа ће, уз учешће родитеља односно другог законског заступника, појачати васпитни рад активностима у оквиру одељенске заједнице, одељенског старешине, педагога, психолога, посебних тимова, а када је неопходно сарађиваће и са установама социјалне и здравствене заштите, у циљу промене понашања ученика.  

Родитељ ученика је у обавези да се одазове на позив школе и активно учествује у изради и реализаији оперативног плана заштите ученика и плана појачаног васпитног рада.

Члан 7

Одељењски старешина, заједно са стручним сарадницима, односно са Тимом за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања или Тимом за инклузивно образовање, сачињава план појачаног васпитног рада

Са учеником који ван простора школе, односно другог простора у коме школа остварује образовно-васпитни рад, учини повреду забране из чл. 110–112. овог закона, школа у складу са извештајем спољашње мреже заштите појачава васпитни рад, уз предузимање других активности у складу са прописима којима се уређују: критеријуми за препознавање облика дискриминације, поступање установе у случају сумње или утврђеног дискриминативног понашања и вређања угледа, части и достојанства личности, као и протокола поступања у одговору на насиље, злостављање и занемаривање.

 Одељенски старешина, уз планирање поjачаног васпитног рада и консултациjе са родитељем, односно другим законским заступником и учеником, бира од предвиђених активности друштвено-корисног, односно хуманитарног рада активност за меру коjа се изриче. 

 

 

                                                                                    Члан 8.

Трајање појачаног васпитног рада са учеником из члана 7. утврђује се у сваком конкретном случају, покреће се Захтевом одељенског старешине а  траје најкраће до окончања васпитно-дисциплинског поступка. Директор доноси Решење о појачаном васпином раду.

У току трајања појачаног васпитног рада обавезно је да:

 1) Одељењски старешина и психолог или  педагог обављају разговор са учеником по утврђеној временској динамици     из  плана ПВР-а. 

2) Одељењски старешина и психолог или  педагог обаве разговор са родитељем, односно другим законским заступником ученика по утврђеној временској динамици  из  плана   ПВР-а .

 

 3) Одељенски старешина најмање један час одељењске заједнице посвети разговору на тему понашања које је узрок појачаног васпитног рада

4) Одељењски старешина најмање једном недељно детаљно обавештава родитеља, односно другог законског заступника ученика о понашању ученика

5) Уколико понашање ученика садржи елементе дискриминације, насиља и злостављања, Тим за заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања утврђује  степен насиља и предузима прописане мере из своје надлежности

6) По потреби школа о понашању ученика обавештава надлежне службе: Центар за социјални рад, МУП, дом здравља.  

            Члан 9

Одељењски старешина води посебну педагошку евиденцију о појачаном васпитном раду у коју се уносе подаци о: догађају, учесницима, временској динамици, предузетим активностима и мерама и оствареним резултатима тог рада.

Члан 10.

Да ли је повреда лакша или тежа, као и ниво насиља утврђује се сарадњом и консултацијама одељењског старешине, наставника који има сазнање о повреди, дежурног наставника, ПП службе, Тимa за заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања и  директора (у даљем тексту Тим за заштиту).  

 

Лакше повреде обавеза ученика и васпитне мере 

Члан 11 

                  Ученик одговара за лакше повреде обавеза утврђене статутом Школе. 

Лакше повреде обавеза ученика су: 

1. нeредовно похађање наставе, тако да у школској години начини до 25 неоправданих изостанака 
2. непоштовање  Правила понашања ученика у школи, одлуке директора и органа школе
3. Насилно понашање са првог нивоа из Правилника о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање
4. вршење  насилног понашања са другог нивоа из Правилника о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, када појачан васпитни рад није делотворан;
5. учестало неоправдано кашњење  на наставу и друге облике образовно-васпитног рада;
6. напуштање  часа или другог облика образовно-васпитног рада без одобрења наставника, стручног сарадника или директора ;
7. нeдолично, непримерено и губо понашање прeма другим учeницима, наставницима и другим запослeним у школи као и трећим лицима за време извођења образовно-васпитног рада у школи и ван ње;
8. ометање извођења наставе (причање, певање, шетање по учионици, конзумирање хране и пића на часу и друго, без одобрења наставника);
9. коришћење мобилних уређаја у простору школске зграде и поред забране
10.  оштeћење ,  уништење, бацање  или сакривање личне ствари и прибор другог  учeника, наставника и других запослeних у школи;
11. наношење штете на  школској згради,  у  школској просториjи ,  на инвeнтару, инсталациjама и прибора запослeних у школи;
12. нарушавање eстeтског изглeда школских просторија и школског дворишта
13. долазак у школу  и друга места на којима школа организује и спроводи образовно васпитни рад неприкладно одевен за наменске активности;
14. небрига о личној хигијени и уредности
15. задржавање у ходницима школе за време часа;
16. улажење  у зборницу и друге службене просторије без позива и одобрења;
17. пушење у просторијама школе/дворишту
18. одбијање да  примени мере заштите и безбедности ученика у школи и ван ње, на  ваннаставним активностима

         Код повреде под тачком 3) у ПВР се укључује и Тим за заштиту.

 

                                                                     Члан 12. 

                За лакшу повреду обавезе ученика могу се изрећи васпитне мере: 

1) опомена одељенског старешине; 

2) укор одељенског старешине; 

3) укор одељенског већа, на основу изјашњавања наставника који изводе наставу у одељењу ученика, у складу са општим актом школе.

               Васпитне мере изричу се ученику без вођења дисциплинског поступка, у школској години у којој је учињена повреда обавезе.  

              Опомену и укор одељенског старешине изриче одељенски старешина.

                   Услов за изрицање васпитне мере је претходно предузимање активности  појачаног васпитног рада са учеником, из члана 7 и 8. овог правилника.

           Члан 13

 Васпитна мера опомена одељенског старешине изриче се ученику  за:

1. Учињену лакшу повреду обававезе
2.   Ако је ученик начинио 5 до 7  неоправданих изостанак

Опомену изриче одељењски старешина на часу одељењске заједнице и евидентира је у ђачкој књижици и есДневнику, уз образложење и о томе обавештава родитеља

                                                                             

 Члан 14

     Васпитна мера укор одељенског старешине се изриче ученику  и оцена из владања  се смањује на  врло добар (4)   за:

1. Понављање лакших повреда обавезе
2. Ако је ученик начинио 8  неоправданих изостанака ( писменим путем се обавештава   родитељ о изостанцима)
3. Поновљено насилно понашање са првог нивоа
4. Вршење  насилног понашања са другог нивоа из Правилника о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, када појачан васпитни рад није делотворан

 

 Васпитну меру укор одељењског старешине, оцену из владања врло добро (4), изриче одељењски старешина на часу одељењске заједнице и евидентира је у ђачкој књижици и есДневнику, уз образложење

       Члан 15

  Васпитна мера укор одељенског већа и оцена из владања  добар (3)  изриче се за:

1. Понављање лакших повреда обавезе
2. Неоправдано изостајање са наставе 9 до 15 часова

 

Васпитну меру изриче Одељењско веће већином гласова свих чланова Одељењског већа на предлог одељењског старешине или било ког члана Одељењског већа и евидентира је у ђачкој књижици и есДневнику, уз образложење.

 

Теже повреде обавеза ученика, повреде забране

         и васпитно-дисциплинске мере 

Члан 16 

Теже повреде обавеза ученика прописане су  Законом.  За тежу повреду обавезе  ученик одговара ако је у време извршења обавеза била прописана Законом. 

Теже повреде обавеза ученика су: 

1) уништење, оштећење, скривање, изношење, преправка или дописивање података у евиденцији коју води Школа или друга организација, односно орган; 

2) преправка или дописивање података у јавној исправи коју издаје Школа или орган, односно исправи коју изда друга организација;

3) уништење или крађа имовине Школе, привредног друштва, предузетника, ученика или запосленог;

4) поседовање, подстрекавање, помагање, давање другом ученику и употреба психоактивних супстанци, односно алкохола, дрога и никотинских производа

5) уношење у Школу или другу организацију оружја пиротехничког средства или другог предмета који може да угрози или повреди друго лице;

6) понашање ученика којим угрожава властиту безбедност или безбедност других ученика, наставника и запослених у Школи, у школским и другим активностима које се остварују ван школе, а које школа организује и које доводи до њиховог физичког и психичког повређивања;

7) употреба мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у сврхе којима се угрожавају права других или у сврху преваре у поступку оцењивања;

   а)  Снимање и слање фоторгафија и видео записа контролних  задатака, писмених задатака и других материја које имају за циљ проверу знања ученика,  дугим ученицима у истом или другом одељењу.

б) Снимање дигиталних записа наставника у току наставе и ван настaве који имају за циљ нарушававање приватности и вређају достојанство, част и углед личности.

ц) Снимање дигиталних  записа  ученика у току наставе и ван наставе који имају за циљ нарушававање приватности и вређају достојанство, част и углед личности.

д) Објављивање фотографија, аудио и видео записа неовлашћено насталих у школи, на

друштвеним мрежама и интернет платформама које вређају част и углед наствника и ученика и њихову личност извргавају руглу.

8) неоправдано изостајање са наставе и других облика образовно-васпитног рада више од 25 часова у току школске године, од чега више од 15 часова након писменог обавештења родитеља, односно другог законског заступника од стране школе; 

9) учестало чињење лакших повреда обавеза у току школске године, под условом да су предузете неопходне мере ради корекције понашања ученика.

За повреде из става 2. тач. 8) и 9) овог члана је обавезна поступност у изрицању мера.  

Члан 17.

Забрана дискриминације

              У установи су забрањене дискриминација и дискриминаторно поступање, којим се на посредан или непосредан, отворен или прикривен начин неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној орјентацији, имовинском стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.

Члан 18. 

Забрана насиља, злостављања и занемаривања

             У установи је забрањено физичко, психичко, социјално, сексуално, дигитално и свако друго насиље злостављање и занемаривање запосленог, ученика, одраслог, родитеља, односно другог законског заступника, или трећег лица у установи.

           Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног односно понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности ученика и одраслог. 

           Занемаривање и немарно поступање представља пропуштање установе или запосленог да обезбеди услове за правилан развој ученика и одраслог. 

           Под физичким насиљем сматра се физичко кажњавање ученика или одраслог од стране запосленог, родитеља, односно другог законског заступника, или трећег лица у установи; свако понашање које може да доведе до стварног или потенцијалног телесног повређивања ученика, одраслог или запосленог; насилно понашање запосленог према ученику или одраслом, као и ученика и одраслог према другом ученику, одраслом или запосленом. 

              Под психичким насиљем сматра се понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства.

              Под социјалним насиљем сматра се искључивање ученика и одраслог из групе вршњака и различитих облика активности установе.

              Под сексуалним насиљем и злостављањем сматра се понашање којим се ученик сексуално узнемирава, наводи или приморава на учешће у сексуалним активностима које не жели, не схвата или за које није развојно дорастао или се користи за проституцију, порнографију и друге облике сексуалне експлоатације.

                 Под дигиталним насиљем и злостављањем сматра се злоупотреба информационо-комуникационих технологија, која може да има за последицу повреду друге личности и угрожавање достојанства и остварује се слањем порука електронском поштом, смс-ом, ммс-ом, путем веб сајта, четовањем, укључивањем у форуме, социјалне мреже и другим облицима дигиталне комуникације.  

                  Члан 19.

Забрана понашања које вређа част, углед или достојанство

              Забрањено је свако понашање запосленог према ученику и одраслом, ученика и одраслог према запосленом, родитеља, односно другог законског заступника или трећег лица према запосленом, запосленог према родитељу односно другом законском заступнику, ученика и одраслог према другом ученику или одраслом, којим се вређе углед, част или достојанство.

Члан 20. 

     За тежу повреду обавезе,   односно за учињену повреду забране (чл. 110-112. Закона,  односно чл. 17,18,19 овог Правилника)  ученику се,  по спроведеном васпитном дисциплинском поступку у коме је утврђена одговорност ученика,  изриче једна од  васпитно-дисциплинских мера: 

1) укор директора; 

2) укор наставничког већа. 

–Изузетно - премештај у другу основну школу  ( за теже повреде обавеза ученика из члана 83. став 8. тач. 4) и 5)  закона (члана  16 став 2 тачка 4 и 5 овог Правилника),

              У ситуациjи када се мера изриче ученику коjи наставу похађа по индивидуалном образовном плану узима се у обзир и мишљење представника тима за инклузивно образовање

           Васпитна и васпитно-дисциплинска мера изричу се ученику у школској години у којој је учињена повреда обавезе ученика.

            Ученик одговара за повреду забране, ако је забрана у време када је повреда учињена била прописана Законом.   

          Васпитно дисциплинска мера повлачи и појединачну оцену из владања и  то:

   -укор директора – задовољавајуће (2)  

 - укор наставничког већа – незадовољавајуће (1)  

          Неоправдано изостајање са наставе  у току школске године  оцењује се појединачном оценом из владања и то:

- задовољавајуће (2) када неоправдано изостане са највише 25 часова;

- незадовољавајуће (1) када неоправдано изостане са 26 и више часова.

Васпитно-дисциплински поступак 

Члан 22.

                   За теже повреде обавеза ученика и за повреде забране из чл. 110-112. Закона школа води васпитно-дисциплински поступак.    Дисциплински поступак против ученика не може се покренути ни водити по истеку 60 дана од дана учињене повреде обавезе.

            Покретање поступка       

               Директор школе закључком покреће васпитно дисциплински поступак по добијању писаног захтева за покретање поступка од одељенског старешине и то:

• најкасније у року од пет радних дана од дана сазнања (за учињену тежу повреду), 
• за учињену повреду забране из чл. 110–112.  закона и теже повреде обавеза ученика из члана 83. став 8. тач. 4) и 5)  закона (члана  16 став 2 тачка 4 и 5 овог Правилника) покреће поступак одмах, а најкасније у року од два радна дана од дана сазнања,             

          Закључак за покретање васпитно-дисциплинског поступка доноси се у писаном облику и садржи податке о ученику (име и презиме ученика против кога се води васпитно-дисциплински поступак, разред и одељење), опис теже повреде обавезе ученика, односно повреде забране, време, место и начин извршења повреде и релевантне чињенице.

              Закључак се доставља родитељу, односно другом законском заступнику малолетног ученика, одељењском старешини, стручним сарадницима, односно одговарајућем стручном тиму.

Удаљење из непосредног образовно-васпитног процеса

 Члан 23

         У васпитно дисциплинском поступку који је покренут за тежу повреду обавезе ученика из члана 83. став 8. тач. 4) и 5) г закона и повреду забране, ученик може бити удаљен из непосредног образовно-васпитног рада који обухвата обавезну наставу и остале облике образовно-васпитног рада најкраће пет радних дана, а најдуже до окончања васпитно-дисциплинског поступка, након процене Тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања у складу са протоколом поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање и правилником о друштвено-корисном, односно хуманитарном раду

         Директор школе, доноси решење о удаљењу ученика, а процена Тима за заштиту  је саставни део решења и о томе обавештава надлежни центар за социјални рад.  

                     

       Ток поступка

Члан 24.

            У  васпитно дисциплинском поступку се  утврђују све чињенице које су од значаја за одлучивање.

Улога Тима за заштиту је да, у сарадњи са одељењским старешином ученика који је починио тежу повреду обавезе или повреду забране, прикупи чињенице од значаја за поступање и квалификовање  повреде обавеза ученика.

             У васпитно-дисциплинском поступку  ученик, уз присуство родитеља, односно другог законског заступника, као и сви остали учесници и сведоци морају бити саслушани и дати писану изјаву.  

             Ученик против кога је покренут  дисциплински поступак се позива на саслушање писаним путем а  позив се доставља родитељу. Уз позив се доставља и Закључак о покретању васпитно-дисциплинског поступка.

            О саслушању се води записник у коме се уносе подаци који су неопходни за доношење одлуке.

             Записник мора бити уредан, прецизан, јасан, читљив  и да садржи само податке о повреди обавезе која је предмет расправе.

          Уколико се родитељ, односно други законски заступник ученика, који је уредно обавештен, не одазове да присуствује васпитно-дисциплинском поступку, директор школе поставља одмах, а најкасније наредног радног дана, психолога, односно педагога установе да у том поступку заступа интересе ученика, о чему одмах обавештава центар за социјални рад.  

 

Члан 25.

           Упоредо са покретањем дисциплинског поступка  Одељењски старешина, заједно са стручним сарадницима, односно са Тимом за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања или Тимом за инклузивно образовање, сачињава План појачаног васпитног рада који траје најкраће до окончања васпитно-дисциплинског поступка и ученику се у оквиру израде Плана појачаног васпитног рада, у сарадњи са родитељем одређује и обавеза обављања друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у просторијама или ван просторија школе, под надзором наставника, односно стручног срадника у складу са Правилником о обављању друштвено корисног, односно хуманитарног рада.

             Друштвено користан и хуманитарни рад се одређује ученику зависно од тежине повреде обавезе, психофизичке и здравствене способности ученика, узраста и других параметара, и о томе одмах обавештава родитељ/други законски заступник ученика.  

                Родитељ је у обавези да активно учествује у изради и реализацији Оперативног плана заштите и  Плана појачаног васпитног рада са учеником. У супротном директор подноси прекршајну пријаву против родитеља.

             Извештај о резултатима појачаног васпитног рада са учеником ( одељенски старешина, педагог, психолог)  се доставља  директору .

 

      Доношење одлуке

Члан 26.

 

        Васпитно-дисциплински поступак се окончава  решењем директора у року од

• 30 дана од дана покретања  
• 20 дана од дана покретања за учињену повреду  забране и учињене теже повреде обавеза ученика из члана 83. став 8. тач. 4) и 5) закона       

            Директор може  решењем донети  одлуку о:

• обустави поступка -  када је Школа претходно појачала васпитни рад са учеником, реализовала активности из ДКР-а услед чега је дошло до  позитивних промена у понашању ученика

***када је ученик учинио повреду забране којом је озбиљно угрожен интегритет другог лица поступак није могуће обуставити

• утврђивању одговорности ученика и изрицању мера из овог правилника  (које утичу на оцену из владања у току полугодишта и на закључну оцену)

        Васпитно-дисциплинске мере укор директора и укор наставничког већа, уписују се у ђачку књижицу и есДневник.

            При изрицању васпитно-дисциплинске мере за учињену тежу повреду обавезе и за учињену повреду забране узимају се у обзир олакшавајуће и отежавајуће околности, а нарочито:

• тежина учињене повреде и њене последице,
• степен утврђене одговорности ученика,
• услови под којима је повреда учињена,
• раније понашање ученика и однос према обавезама у Школи,
• понашање после учињене повреде, тј. да ли је појачан васпитни рад  и ДКР позитивно утицао на ученика;
• да ли ученик, с обзиром на узраст, може да схвати сврху изречене васпитно-дисциплинске мере и
• друге околности које би могле бити од утицаја на изрицање врсте васпитно-дисциплинске мере.

 

                         Члан 27.  

          За повреду обавезе ученику се може изрећи само једна васпитна или васпитно дисциплинска мера, тј. ако ученик једном радњом (чињењем или нечињењем) учини више повреда обавеза, ученику се изриче јединствена мера.

        Васпитна, односно васпитно-дисциплинска мера примењује се само на ученике појединце.

Члан 28.

         Ученик, родитељ, односно други законски заступник има право да поднесе жалбу Школском одбору на изречену васпитно-дисциплинску меру за извршену тежу повреду обавезе ученика из члана 83. ст. 3. Закона или за повреду забране из чл. 110-112. Закона, у року од осам дана од дана достављања решења о утврђеној одговорности и изреченој мери.

        Школски одбор решава по жалби из става 1. овог члана у року од 15 дана од дана достављања жалбе од стране ученика, родитеља, односно другог законског заступника.

         Жалба одлаже извршење решења директора.

 

Евиденција о изреченим мерама

                                                                             Члан 29.

О изреченим васпитним и васпитно-дисциплинским мерама води се евиденција.

Евиденцију води одељењски старешина, уз поштовање начела прописаних законом којим се уређује заштита података о личности и Статутом Школе.

 

 

             

   Материјална одговорност ученика

          Члан  30.

            Родитељ, односно други законски заступник малолетног ученика одговара за материјалну штету коју ученик нанесе Школи, намерно или из крајње непажње, у складу са Законом.

          Поступак за утврђивање материјалне одговорности ученика покреће директор, а води комисија коју формира директор. Одељењски старешина је члан комисије.

          За штету коју је проузроковало више ученика, одговорност је солидарна уколико није могуће утврдити степен одговорности за штету сваког од ученика.

          Директор, на основу предлога комисије, доноси решење о материјалној одговорности ученика, висини штете и року за накнаду штете.

          Директор може донети одлуку о ослобођењу ученика, његовог родитеља, односно другог законског заступника, материјалне одговорности за штету, због тешке материјалне ситуације.

        На решење директора Школе о материјалној одговорности ученика, родитељ, односно други законски заступник малолетног ученика може изјавити жалбу Школском одбору у року од 8 дана од дана пријема решења.

          Школски одбор доноси одлуку у року од 15 дана од дана пријема жалбе.  

 

                      Члан 31.

 

 Одговорност запослених

            Одељењски старешина и други запослени (наставник и стучни сарадник) који су именовни за спровођење активнсти  појачаног васпитног рада и друштвено-корисног, односно хуманитарног рада чине тежу повреду обавезе у случају не спровођења активности прописаних овим правилником.

 

 

 

 

    Завршне  одредбе 

Члан 32.

Ступањем на снагу овог Правилника престаје да важи Правилник о дисциплинској и материјалној одговорности ученика Основне школе „Зага Маливук“  у Београду, деловодни број  261  oд  03.05. 2018. године.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Школе. 

Председник школског одбора

               ___________________________________

              Јованка Николић Радишић

 

 

 

Објављен на огласној табли Школе    19.08.2024.

 

Ступио на снагу дана    27.08.2024.

 

Преузмите документ

 

 

На основу члана 119. став 1. тачка 1. а у складу са чланом 83. Закона о основама система образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр. 88/2017 даље: Закон) и члана 33. став.1тачка 1 Статута Основне школе „Зага Маливук“ (даље: Школа) у Београду, Школски одбор на седници одржаној дана 03.05.2018. године донео је 

ПРАВИЛНИК О ВАСПИТНО-ДИСЦИПЛИНСКОЈ И МАТЕРИЈАЛНОЈ ОДГОВОРНОСТИ УЧЕНИКА  ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ЗАГА МАЛИВУК“ У БЕОГРАДУ

I Опште одредбе

Члан 1.

Овим правилником уређују се обавезе и одговорност ученика, лакше повреде обавезе ученика, васпитно-дисциплински поступак, васпитне и васпитно-дисциплинске мере, надлежност запокретање и вођење поступка и за изрицање мера, правна заштита ученика и материјална одговорност ученика Oсновне школе “Зага Маливук“ .

Обавезе ученика 

Члан 2. 

Уписом у Школу ученик преузима обавезе прописане Законом о основама система образовања и васпитања (у даљем тексту Закон), посебним Законом,Статутом школе и овим Правилником.

Ученик има обавезу да: 

1) редовно похађа наставу и извршава школске обавезе; 

2) поштује правила понашања, одлуке директора и органа школе; 

3) ради на усвајању знања, вештина и вредносних ставова утврђених школским програмом, прати сопствени напредак и извештава о томе наставнике и родитеље, односно друге законске заступнике; 

4) не омета извођење наставе и не напушта час без претходног одобрења наставника; 

5) поштује личност других ученика, наставника и осталих запослених у школи; 

6) стара се о очувању животне средине и понаша у складу са правилима еколошке етике; 

7) чува имовину школе и чистоћу и естетски изглед школских просторија. 

У остваривању права ученик не сме да угрожава друге у остваривању њихових права. 

Ученик може да одговоара за:

-лакшу повреду обавезе утврђену овим Правилником

- тежу повреду обавезе која је у време извршења била прописана Законом

- повреду забране из чл. 110-112 Закона

Васпитни рад са учеником 

Члан 3. 

Према ученику који не поштује односно повређује правила понашања установе, или не поштује одлуке директора и органа школе, неоправдано изостане са наставе пет часова, односно према ученику који својим понашањем угрожава друге у остваривању њихових права, школа ће, уз учешће родитеља односно другог законског заступника, појачати васпитни рад активностима у оквиру одељенске заједнице, одељенског старешине, педагога, психолога, посебних тимова, а када је неопходно сарађиваће и са установама социјалне и здравствене заштите, у циљу промене понашања ученика.

Лакше повреде обавеза ученика и васпитне мере 

Члан 4. 

Ученик одговара за лакше повреде обавеза утврђене статутом Школе. 

Лакше повреде обавеза ученика су: 

1. нередовно похађа наставу, тако да у школској години начини до 25 неоправданих изос­танака;

2. учестало неоправдано касни на час и друге облике образовно – васпитног рада

3. напушта час или друге облике образовно – васпитног рада без одобрења наставника

4. омета извођење часа и др. облика образовно – васпитног рада

5. долази у школу и на друга места на којима школа организује и спроводи образовно-васпитни рад, неприкладно одевен и стилизован за наменске активности;

6. не брине се о личној хигијени и уредности, хигијени школских и других про­сторија у којима се врши образовно-васпитна делатност;

7. нарушава естетски изглед школских просторија или дворишта

8. недисциплиновано се понаша у учионици и другим просторијама школе за време трајања наставе, испита, као и на другим облицима образовно-васпитног рада у оквиру спортских, културних и других активности, за време посете или извођења дела програма образовно-васпитног рада ван школе;

9. не чува од оштећења школску имовину, односно имовину других организација за време посете или извођења дела програма образовно-васпитног рада ван школе;

10. не чува од оштећења и уништења ђачку књижицу, сведочанство и друге јавне исправе које школа издаје;

11. злоупотреби лекарско уверење тј. оправдање;

12. пуши у просторијама школе;

13. користи мобилни телефон и друге електронске уређаје , којима се ремети ред на часу;

14. понаша се недисциплиновано, недолично, непримерено и грубо према ученицима запосленима и другим лицима;

15. одбије да примени мере заштите и безбедности ученика у школи и ван ње, на ваннаставним активностима.

16. не придржава се Правила понашања ученика у школи

Члан 5. 

За лакшу повреду обавезе ученика могу се изрећи васпитне мере: 

1) опомена; 

2) укор одељенског старешине; 

3) укор одељенског већа, на основу изјашњавања наставника који изводе наставу у одељењу ученика, у складу са општим актом школе.

Васпитне мере изричу се ученику без вођења дисциплинског поступка, у школској години у којој је учињена повреда обавезе. Опомену и укор одељенског старешине изриче одељенски старешина.

Услов за изрицање васпитне мере је претходно предузимање активности појачаног васпитног рада са учеником, из члана 3. овог правилника.

Теже повреде обавеза ученика и васпитно-дисциплинске мере 

Члан 6 

Теже повреде обавеза ученика прописане су Законом. За тежу повреду обавезе ученик одговара ако је у време извршења обавеза била прописана Законом. 

Теже повреде обавеза ученика су: 

1) уништење, оштећење, скривање, изношење, преправка или дописивање података у евиденцији коју води Школа или друга организација, односно орган; 

2) преправка или дописивање података у јавној исправи коју издаје Школа или орган, односно исправи коју изда друга организација;

3) уништење или крађа имовине Школе, привредног друштва, предузетника, ученика или запосленог;

4) поседовање, подстрекавање, помагање, давање другом ученику и употреба алкохола, дувана, наркотичких средстава или психоактивне супстанце;

5) уношење у Школу или другу организацију оружја пиротехничког средства или другог предмета који може да угрози или повреди друго лице;

6) понашање ученика којим угрожава властиту безбедност или безбедност других ученика, наставника и запослених у Школи, у школским и другим активностима које се остварују ван школе, а које школа организује и које доводи до њиховог физичког и психичког повређивања;

7) употреба мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у сврхе којима се угрожавају права других или у сврху преваре у поступку оцењивања;

8) неоправдано изостајање са наставе и других облика образовно-васпитног рада више од 25 часова у току школске године, од чега више од 15 часова након писменог обавештења родитеља, односно другог законског заступника од стране школе;

9) учестало чињење лакших повреда обавеза у току школске године, под условом да су предузете неопходне мере ради корекције понашања ученика.

За повреде из става 2. тач. 8) и 9) овог члана је обавезна поступност у изрицању мера.

Члан 7.

За тежу повреду обавезе ученику се изриче васпитно-дисциплинска мера: 

1) укор директора; 

2) укор наставничког већа. 

Васпитно-дисциплинска мера изриче се ученику по спроведеном васпитно-дисциплинском поступку у коме је утврђена одговорност ученика. 

Васпитна и васпитно-дисциплинска мера изричу се ученику у школској години у којој је учињена повреда обавезе ученика.

Упоредо са изрицањем ових мера ученику школа одређује и обавезу обављања друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у просторијама или ван просторија школе, под надзором наставника, односно стручног срадника.

Друштвено користан и хуманитарни рад се одређује ученику зависно од тежине повреде обавезе, психофизичке и здравствене способности ученика, узраста и других параметара, и о томе одмах обавештава родитељ/други законски заступник ученика.

Када повреду обавезе, односно повреду забране учини малолетан ученик, школа одмах, или најкасније наредног дана од учињене повреде обавештава родитеља/другог законског заступника ученика.

Повреде забране ученика и васпитно-дисциплинске мере 

Члан 8.

Забрана дискриминације

У установи су забрањене дискриминација и дискриминаторно поступање, којим се на посредан или непосредан, отворен или прикривен начин неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној орјентацији, имовинском стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.

Члан 9.

Забрана насиља, злостављања и занемаривања

У установи је забрањено физичко, психичко, социјално, сексуално, дигитално и свако друго насиље злостављање и занемаривање запосленог, ученика, одраслог, родитеља, односно другог законског заступника, или трећег лица у установи.

Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног односно понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности ученика и одраслог.

Занемаривање и немарно поступање представља пропуштање установе или запосленог да обезбеди услове за правилан развој ученика и одраслог.

Под физичким насиљем сматра се физичко кажњавање ученика или одраслог од стране запосленог, родитеља, односно другог законског заступника, или трећег лица у установи; свако понашање које може да доведе до стварног или потенцијалног телесног повређивања ученика, одраслог или запосленог; насилно понашање запосленог према ученику или одраслом, као и ученика и одраслог према другом ученику, одраслом или запосленом.

Под психичким насиљем сматра се понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства.

Под социјалним насиљем сматра се искључивање ученика и одраслог из групе вршњака и различитих облика активности установе.

Под сексуалним насиљем и злостављањем сматра се понашање којим се ученик сексуално узнемирава, наводи или приморава на учешће у сексуалним активностима које не жели, не схвата или за које није развојно дорастао или се користи за проституцију, порнографију и друге облике сексуалне експлоатације.

Под дигиталним насиљем и злостављањем сматра се злоупотреба информационо-комуникационих технологија, која може да има за последицу повреду друге личности и угрожавање достојанства и остварује се слањем порука електронском поштом, смс-ом, ммс-ом, путем веб сајта, четовањем, укључивањем у форуме, социјалне мреже и другим облицима дигиталне комуникације.

Члан 10.

Забрана понашања које вређа част, углед или достојанство

Забрањено је свако понашање запосленог према ученику и одраслом, ученика и одраслог према запосленом, родитеља, односно другог законског заступника или трећег лица према запосленом, запосленог према родитељу односно другом законском заступнику, ученика и одраслог према другом ученику или одраслом, којим се вређе углед, част или достојанство.

Члан 11. 

Ученик одговара за повреду забране, ако је забрана у време када је повреда учињена била прописана Законом. 

За учињену повреду забране (чл. 110-112. Закона) ученику се изриче васпитно-дисциплинска мера укор директора или укор наставничког већа; премештај ученика од V до VIII разреда у другу основну школу, према одлуци наставничког већа, уз обавештавање родитеља односно другог законског заступника ученика и уз сагласност школе у коју ученик прелази.

Васпитно-дисциплински поступак 

Члан 12.

За теже повреде обавеза ученика и за повреде забране из чл. 110-112. Закона школа води васпитно-дисциплински поступак о којем обавештава родитеља, односно другог законског заступника ученика. 

Уколико се родитељ, односно други законски заступник ученика не одазове позиву а уредно је позван, директор одмах а најкасније наредног дана поставља педагога или психолога школе да заступа интересе ученика у поступку и о томе одмах обавештава центар за социјални рад.

Васпитно-дисциплински поступак за тежу повреду обавезе ученика покреће се најкасније у року од осам дана од дана сазнања, а за повреду забране поступак се покреће одмах, а најкасније у року од два дана од дана сазнања.

Директор школе закључком покреће васпитно дисциплински поступак по добијању писаног захтева за покретање поступка од одељенског старешине.

Поступак се окончава доношењем решења у року од 30 дана од дана покретања поступка, чему претходи утврђивање свих чињеница од значаја за одлучивање.

Дисциплински поступак против ученика не може се покренути ни водити по истеку 60 дана од дана учињене повреде обавезе.

Ако се у току васпитно-дисциплинског поступка ученик испише из школе, у исписницу школа уноси напомену о покренутом васпитно-дисциплинском поступку против ученика.

Члан 13. 

О учињеној повреди обавезе (тежој повреди обавезе или повреди забране) школа одмах, а најкасније наредног радног дана обавештава родитеља, односно другог законског заступника малолетног ученика и укључује га у поступак.

Ученик, уз присуство родитеља, односно другог законског заступника, мора бити саслушан у васпитно-дисциплинском поступку, као и сведоци, и дати писану изјаву.

Приликом доношења одлуке о изрицању васпитно-дисциплинске мере, морају се узети у обзир све чињенице релевантне за одлучивање.

Члан 14. 

Приликом изрицања било које од Законом прописаних мера, према ученику који је учинио тежу повреду обавезе или повреду забране из чл. 110-112. Закона, морају се претходно предузети активности појачаног васпитног рада, прописане Законом. Када такве активности доведу до позитивне промене у понашању ученика, поступак против ученика ће се обуставити, изузев ако је повредом забране озбиљно угрожен идентитет другог лица.

Смањење оцене из владања 

Члан 15. 

Оцена из владања може се смањити ученику коме је изречена васпитно-дисциплинска мера, а може се смањити и због понашања за које је ученику изречена васпитна мера. 

За учињену лакшу повреду обавезе када се ученику изриче васпитна мера укора одељенског већа може се смањити оцена из владања на основу одлуке одељенског већа, при чему се цене све околности везане за повреду обавезе, као што су тежина повреде обавезе, последице повреде, околности под којима је повреда учињена, степен одговорности ученика, раније понашање и понашање ученика после учињене повреде, узраст и друге околности од утицаја. 

За изречену васпитно-дисциплинску меру укора директора, укора наставничког већа, премештаја ученика од петог до осмог разреда у другу основну школу, надлежни орган може смањити оцену из владања ученику, ценећи у сваком конкретном случају степен одговорности ученика и друге релевантне околности наведене у ставу 2. овог члана. 

Владање ученика у току полугодишта може се оценити само описно, тако да и смањена оцена из владања због изречене васпитне, односно васпитно-дисциплинске мере мора да буде описна. 

Члан 16. 

Неоправдано изостајање ученика са наставе до 25 часова у току школске године представља лакшу повреду обевезе, за коју се ученику изриче васпитна мера, а може се и смањити оцена из владања у зависности од релевантних околности које се цене у сваком конкретном случају. 

Неоправдано изостајање ученика са наставе више од 25 часова представља тежу повреду обевезе, за коју се ученику смањује оцена из владања и изриче васпитно-дисциплинска мера, уз поштовање принципа поступности у изрицању мера.

Ученику који је неоправдано изостао са наставе и других облика образовно-васпитног рада од 10 до 15 часова, изриче се васпитно-дисциплинска мера и смањује оцена из владања. Оцену из владања утврђује орган који је изрекао васпитно-дисциплинску меру, ценећи релевантне околности у сваком појединачном случају. 

Оцена из владања ученику се може смањити и због других тежих повреда обавеза и за повреде забране прописане Законом. При доношењу одлуке о оцени из владања цениће се сви параметри наведени у члану 15. став 2. овог правилника. 

Владање ученика шестог, седмог и осмог разреда оцењује се описно у току полугодишта, а бројчано на крају првог и другог полугодишта и утиче на општи успех. 

Закључну оцену из владања утврђује одељенско веће на предлог одељенског старешине на крају првог и другог полугодишта на основу сагледавања личности и понашања ученика у целини, процењивањем његовог укупног понашања и извршавања обавеза прописаних законом и изречених васпитних или васпитно-дисциплинских мера и њихових ефеката.

Оцена из владања поправља се на предлог одељенског старешине најкасније на крају полугодишта када ученик покаже позитивне промене у свом понашању, прихвата одговорност за своје поступке или је до позитивних промена у понашању дошло кроз појачан васпитни рад са учеником после изречене васпитне, односно васпитно-дисциплинске мере. 

Правна заштита ученика 

Члан 17.

Ученик, родитељ одосно други законски заступник ученика, на изречену васпитно-дисциплинску меру за учињену тежу повреду обавезе или повреду забране може уложити жалбу школском одбору - у року од осам дана од дана достављања решења којим се утврђује одговорност ученика и изриче мера.

О жалби школски одбор одлучује у року од 15 дана од дана достављања жалбе и жалба одлаже извршење решења.

Евиденција о изреченим васпитним и васпитно-дисциплинским мерама  и активностима друштвено-корисног, односно хуманитарног рада и извештавање о његовим ефектима 

Члан 18. 

О изреченим васпитним и васпитно-дисциплинским мерама евиденцију води одељенски старешина, уз поштовање начела прописаних законом којим се уређује заштита података о личности. 

О праћењу друштвено корисног односно хуманиторног рада евиденцију води одељенски старешина на обрасцу бр. 4а и подноси извештај надлежном органу школе (одељенском већу, директору школе, наставничком већу) на обрасцу бр. 4б.

Материјална одговорност ученика 

Члан 18 .

Ученик, његов родитељ, односно други законски заступник ученика одговара за материјалну штету коју ученик нанесе Школи намерно или крајњом непажњом, у складу са законом. 

Поступак за утврђивање материјалне одговорности ученика покреће директор, а води комисија коју формира директор и чији је члан и одељенски старешина. 

За штету коју је проузроковало више ученика, одговорност је солидарна уколико није могуће утврдити степен одговорности сваког од ученика за насталу штету. 

Директор, на основу предлога комисије, доноси решење о материјалној одговорности ученика, висини штете и року за накнаду штете. 

Директор може донети одлуку о ослобођењу ученика, његовог родитеља, односно другог законског заступника ученика материјалне одговорности за штету, због тешке материјалне ситуације. 

На решење директора о материјалној одговорности ученик, његов родитељ односно други законски заступниик ученика може изјавити жалбу школском одбору, у року од 15 дана од дана пријема решења. 

Школски одбор доноси одлуку у року од 15 дана од дана пријема жалбе. 

Завршна одредба 

Члан 19.

Ступањем на снагу овог Правилника престаје да важи Правилник о дисциплинској и материјалној одговорности ученика Основне школе „Зага Маливук“  у Београду, деловодни број 1073 oд 26.12.2013. године.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Школе. 

Председник школског одбора

_____________________

Анка Лончар Јањушевић

 

 

 

 

Правилник објављен на огласној табли школе дана:04.05.2018.

Правилник ступио на снагу дана: 12.05.2018.

 

На основу члана 119 став 1. тачка 1, а у складу са чланом 109 став 3. Закона о основама система образовања и васпитања (Сл. гласник РС 88/2017), члана 15. Закона о раду (Сл. гласник РС 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017, 113/2017 и 95/2018) Школски одбор на седници одржаној дана 30.06.2018.године донео је

 

 

П Р А В И Л Н И К

О РАДНОЈ ДИСЦИПЛИНИ И ПРАВИЛИМА

ПОНАШАЊА ЗАПОСЛЕНИХ, УЧЕНИКА

И РОДИТЕЉА УЧЕНИКА ОШ ЗАГА МАЛИВУК 

 

 

1. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

 

 

Члан 1.

 

Овим Правилником, у складу са законом, уређују се основна правила понашања у ОШ  Зага Маливук  ( у даљем тексту школа), радна дисциплина запослених и ближе уређују обавезе и одговорности ученика, запослених у школи, родитеља ученика и других лица која користе услуге школе.

 

Члан 2.

 

Директор је дужан да приликом закључивања уговора о раду са запосленим, истог упозна са радном дисциплином и правилима понашања, као и запослене који су већ у радном односу код послодавца.

Директор је дужан да са одредбама овог Правилника упозна ученике и родитеље ученика школе.

 

Члан 3.

 

Запослени, ученици и родитељи ученика школе су дужани да поштују радну дисциплину и правила понашања утврђена овим Правилником.

 

Члан 4.

 

Поштовањем и применом овог Правилника и одговарајућом организацијом рада школе обезбеђују се: несметан рад, повећана безбедност ученика, очување школске имовине, општа и радна дисциплина и доприноси бољем успеху ученика и угледу школе.

 

 

 

Члан 5.

 

У школи се негују односи међусобног разумевања и уважавања личности ученика, запослених и родитеља.

Запослени имају обавезу да својим радом и укупним понашањем доприносе развијању позитивне атмосфере у школи.

У школи, на основу Закона, није дозвољено страначко организовање и деловање и коришћење простора установе у те сврхе..

У установи су забрањене активности којима се угрожавају, омаловажавају, дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица, по основу: расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, физичких и психичких својстава, сметњи у развоју и инвалидитета, здравственог стања, узраста, социјалног и културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења и подстицање или неспречавање таквих активности, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.

Под дискриминацијом лица или групе лица сматра се свако непосредно или посредно, на отворен или прикривен начин, искључивање или ограничавање права и слобода, неједнако поступање или пропуштање чињења, односно неоправдано прављење разлика повлађивањем или давањем првенства.

Не сматрају се дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају.

Ближе критеријуме за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, ученика или трећег лица у установи, заједнички прописује министар и министар надлежан за послове људских права.

У установи је забрањено: физичко, психичко и социјално насиље; злостављање и занемаривање деце и ученика; физичко кажњавање и вређање личности, односно сексуална злоупотреба деце и ученика или запослених.

Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног или понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета и ученика или запосленог.

Занемаривање и немарно поступање представља пропуштање установе или запосленог да обезбеди услове за правилан развој детета и ученика.

Школа је дужна да одмах поднесе пријаву надлежном органу ако се код детета или ученика примете знаци насиља, злостављања или занемаривања.

Под физичким насиљем, у смислу става 8. овог члана, сматра се: физичко кажњавање деце и ученика од стране запослених и других одраслих особа; свако понашање које може да доведе до стварног или потенцијалног телесног повређивања детета, ученика или запосленог; насилно понашање запосленог према деци, ученицима или другим запосленим, као и ученика према другим ученицима или запосленим.

Под психичким насиљем, у смислу става 8. овог члана сматра се понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства детета и ученика или запосленог.

Под социјалним насиљем, у смислу става 8. овог члана сматра се искључивање детета и ученика из групе вршњака и различитих облика социјалних активности установе.

У установи је забрањен сваки облик насиља и злостављања из става 8. овог члана од стране ученика, његовог родитеља, односно старатеља или одраслог, над наставником, васпитачем, стручним сарадником и другим запосленим.

Због повреде забране из става 15. овог члана против родитеља, односно старатеља детета или ученика покреће се прекршајни, односно кривични поступак.

Протокол поступања у установи у одговору на насиље и злостављање, садржај и начине спровођења превентивних и интервентних активности, услове и начине за процену ризика, начине заштите од насиља, злостављања и занемаривања, прописује министар.

Ближе услове о начинима препознавања невербалних облика злостављања деце и ученика од стране запосленог за време неге, одмора и рекреације и других облика васпитно-образовног рада, прописује министар.

 

Члан 6.

 

Против запосленог који не поштује радну дисциплину директор може отказати уговор о раду уз претходно писано упозорење на постојање разлога за отаказ уговора о раду са роком од најмање пет радних дана од дана достављања упозорења да би се запослени изјаснио о наводима из упозорења. За непоштовање осталих обавеза утврђена Законом о основама система образовања и васпитања и правила понашања утврђена овим Правилником, директор може покренути и водити дисциплински поступак, као и отказати уговор о раду, у складу са овим Правилником, законом и општим актом школе.

Против ученика који не поштује дисциплину и правила понашања утврђена овим Правилником, водиће се дисциплински поступак и одредиће се васпитно-дисциплинска мера у складу са општим актима школе и законом.

Родитељи ученика школе који не поштују дисциплину и правила школе могу бити удаљени из школе.

 

 

 

 

 

2. РАДНА ДИСЦИПЛИНА И ПРАВИЛА ПОНАШАЊА

ЗАПОСЛЕНИХ

 

Члан 7.

 

Запослени су дужни да поштују радну дисциплину и правила понашања и то да:

- на време долазе на рад,

- благовремено у року од најмање пола сата пре почетка радног времена обавесте директора, педагога или психолога школе или непосредног руководиоца о разлозима спречености доласка на рад,

- уз обавештење и дозволу директора школе могу да напусте радно место у току радног дана,

- са дужном пажњом чувају средства за рад,

- уредно одржавају простор у коме обављају послове,

- благовремено и уредно извршавају налоге директора или непосредног руководиоца,

- имају коректан однос према колегама, сарадницима и трећим лицима у оквиру радних обавеза,

- не ометају друге запослене у раду,

- не долазе на посао у алкохолисаном стању или под дејством опијата,

- примењују мере безбедности и здравља на раду,

- обавесте послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности за живот и здравље и настанак материјалне штете,

- поштује установу у којој ради, воде рачуна да својим деловањем не штети углед школи, као и да приликом обраћања и захтева за заштиту својих права поштује хијерархију органа у школи,

- с (дужним) поштовањем и уважавањем се обраћају запосленима (директору, стручним сарадницима, секретару, шефу рачуноводства, наставницима, помоћно техничком особљу)

- не наносе штету школи.

 

2а.ПРАВИЛА ПОНАШАЊА ДИРЕКТОРА ШКОЛЕ

 

Члан 8.

 

Директор за свој рад одговара Школском одбору и министру.

О правима, обавезама и одговорностима директора одлучује Школски одбор.

Права, обавезе, дужности и одговорности директора прописане су Законом.

 

 

 

 

 

2б. ПРАВИЛА ПОНАШАЊА НАСТАВНИКА

 

Члан 9.

 

Дужности наставника су да:

 

• својим радом и залагањем доприносе што успешнијој реализацији циљева, задатака и активности из Развојног плана школе

• граде атмосферу организованости, одговорности, опуштености и ангажованости

• успостављају односе који се темеље на узајамном поверењу, разумевању и сарадњи

• проблеме решавају превентивним активностима, избегавајући конфликтне ситуације, а тензије вешто да смирују

• развијају сарадничке међуљудске односе са колегама и уздрже се од неаргументованих изјава које утичу на односе у колективу и нарушавају углед школе и појединаца

• стручним знањем осигура постизање исхода прописаних општим и посебним основама школског програма, уважавајући предзнања и посебне могућности ученика,

• се усавршава ради успешнијег остваривања и унапређивања образовно-васпитног рада

• евидентирају посете страних лица школи, директора обавесте о плану ваннаставних активности и добију дозволу за извођење исте

• пажљиво прате понашање ученика и теже ка спречавању непослушности

• редовно врше анализу свог рада и размишљају како да унапреде свој рад

• редовно обавештавају родитеље о неоправданом изостајању ученика и неадекватним постигнућима у односу на способности

• савесно и благовремено води евиденције (Дневник рада, Дневник ваннаставних активности, матичне књиге, преводнице, припреме, планирање, извештаје, записнике, евиденција о напредовању ученика и друге евиденције о реализованим активностима у школи)

• образложи ученику оцену и одреди мере у циљу учениковог напредовања

• не врши неовлашћену промену података у евиденцији, односно школској исправи, брисањем, додавањем, прецртавањем или изостављањем података,

• чува од уништења и оштећења, скривања и изношења евиденције, односно школске исправе,

• наставник је у обавези да поштује приватност ученика и брине о заштити података. Информације изречене на састанцима стручних већа, Наставничког већа, Педагошког колегијума и одељењског већа спадају у домен пословне тајне. Наставник има обавезу чувања професионалне тајне.

 

Сви наставници су у обавези да реализују обавезе садржане у Решењу о 40часовној радној недељи. Наставници који су запослени у школи са 100% радног времена у обавези су да реализују 24 часа непосредног рада са ученицима. Укупно 864 наставних часова у 36 радних недеља. Ученици морају бити обавештени о термину реализације ваннаставних активности и мотивисани да их похађају. Информације о термину, месту реализације и садржају ових активности би требало да буду видљиве у холу школе и на школском сајту. Сви часови ваннаставних активности (допунска и додатна настава, слободне активности) морају бити реализовани. Наставник не реализује допунску наставу уколико нема на часу ни једно дете.

На одељењском већу треба одлучити које ће часове допунске наставе да похађа ученик. Састанак заказује одељењски старешина.

Поменуте активности морају бити у складу са потребама ученика и добро испланиране, а ученици информисани и мотивисани.

О НЕРЕДОВНОМ ПОХАЂАЊУ ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ МОРАЈУ БИТИ ОБАВЕШТЕНИ ОДЕЉЕЊСКИ СТАРЕШИНА И РОДИТЕЉИ УЧЕНИКА.

 

 

Наставнику је у школи забрањено да:

10. уноси оружје, оруђе и друга средства којима се могу нанети озледе, угрозити живот ученика и запослених, односно нанети штета школској и личној имовини;

11. уноси, односно користи алкохол, опијате, наркотичка средства и друга средства са психоактивним дејством;

12. самовољно решава међусобне сукобе употребом оружја, оруђа и физичке силе;

13. вређа и грубим речима се обраћа ученицима, запосленима, директору, родитељима ученика;

14. користи мобилни телефон за време одржавања наставе и другог облика рада;

15. напуша учионицу за време часа;

16. шаље ученике ван учионице и школе;

17. пуши у просторијама школе, осим у за то одређеним местима.

 

Члан 10.

 

Главни дежурни је обавезан:

1. да поштује време почетка и завршетка дежурства (30 минута пре почетка наставе, 15 минута након завршетка последњег часа);

2. да обавести директора и психолога школе у случају недоласка појединих наставника у школу да би се обезбедила адекватна замена;

3. да координира рад осталих дежурних наставника;

решава евентуалне конфликте међу ученицима и брине о њиховој безбедности у школи;

4. да све промене у процесу извођења наставе уписује у Књигу дежурства и о томе обавештава директора школе.

5. да, уколико планирани дежурни наставник одсуствује са посла, обезбеди замену или он лично дежура за време одмора,

6. предузима мере у циљу заштите безбедности ученика и запослених.

7. координира рад осталих дежурних наставника

8. решава евентуалне конфликте између ученика

 

Дежурни наставник дужан је да:

- дође на посао 15 минута пре почетка наставе, да се јави главном дежурном, обавља дежурство у делу школе предвиђеном распоредом дежурства, о свим уоченим променама обавештава главног дежурног и извршава његове налоге;

- обезбеди за време дежурства несметано извођење наставе и стара се о понашању ученика у току свог дежурства,

- предузима мере безбедности у циљу заштите безбедности ученика и имовине,

- одржава ред, односно заштити ученика од евентуалних напада и шиканирања од стране ученика и других лица,

- омогућава безбедан улазак и излазак из школе,

- заштити од омаловажавања и дискриминације ученика од стране ученика, запослених и других лица,

- оствари безбедност ученика у згради школе и школском дворишту,

- предузима мере код опасних, неисправних, непознатих ствари и слично,

- у случају физичког насилног понашања ученика, писмено евидентира време догађаја и починиоце у књигу дежурства и покрене поступак попуњавањем пријаве за прекршај правила понашања

- у случају уоченог вербалног, електронског или социјалног насилног понашања ученика обавештава разредне старешине

- ако примети ученике који конзумирају недозвољена средства (дуван, алкохол, психоактивне супстанце) пријави ученике одељенском старешини и писмено евидентира време догађаја, починиоце у књигу дежурства и покрене поступак попуњавањем пријаве за прекршај правила понашања

- ако дежурство обавља на спрату или у ходнику школе, за време великог одмора када испрати ученике из учионица и задужи редаре, помогне у реализацији дежурства у дворишту школе или школској кухињи

- уколико процени да је угрожена безбедност ученика или наставника обавештава управу школе и, по потреби, полицију.

 

Поред навденог, дежурни наставник у дворишту школе дужан је да:

- обилази школско двориште, нарочито водећи рачуна о критичним местима ( иза школе...),

10. са нарочитом пажњом прати присуство страних лица и бивших ученика, интервенише и удаљава их, или

11. обавештава надлежне у школи или полицију.

Дежурство у школи изводе главни дежурни наставник, дежурни наставници и помоћно-техничко особље, у складу са захтевима наставе.

За време трајања наставе и других активности, стално су закључана улазна врата.

За откључавање капија на школском дворишту и улазних врата овлашћени су домар, главни дежурни наставник и дежурни наставник на улазу који су у обавези да после завршеног одмора провера да ли су врата забрављена.

Пре почетка наставе домар школе отључава главна улазна врата. Домар школе проверава стање школских просторија и о томе обавештава директора или секретара и предузима неопходне мере.

Када се у Школи не изводи настава нити друге активности, све капије на школском дворишту и сва улазна врата на школској згради су закључана.

За откључавање капије и улаза на почетку радног времена у првој смени и за закључавање капије и улаза на крају радног времена задужен је домар школе.

 

Школа ради у две смене и сваког дана има најмање по пет дежурних наставника у смени, а сменом руководи главни дежурни наставник. По два наставника дежурају наспрату, један на главном улазу и један у трпезарији, један у дворишту.

Главни дежурни наставник за време великог одмора обилази дежурне наставнике, проверава да ли се дежурство обавља у складу са правилником и води евиденцију у књизи дежурства.

Дежурни наставници када провере да ли су сви ученици изашли из својих учионица, настављају да обављају дежурство на спрату на којем су распоређени.

Дежурни наставник задужен за двориште дежурство обавља на спортском игралишту иза школе и у делу испред спољашњег улаза у кухињу. У случају невремена, за време великих одмора, сви наставници дежурају по распореду дежурства.

Несавесним дежурством сматра се ако дежурни наставник седи током дежурства, прича са колегама ослоњен на врата или гелендер, окренут леђима дворишту и ученицима, чита новине или обаља било које друге приватне или службене послове током свог дежурства, не контролише активно простор који му је одређен за дежурство.

 

 

 

Члан 11.

 

Одељенски старешина дужан је да:

• - брине о укупном раду и успеху својих ученика,

• - води уредно дневник рада, односно матичну књигу и другу прописану документацију о образовно-васпитном раду,

• - евидентира дуговања ученика, обавештава и подсећа родитеље о дуговањима,

• - благовремено прати остваривање распореда часова у свом одељењу, упозорава наставнике који неуредно воде евиденцију и о томе писано обавештава стручне службе, благовремено правда изостанке ученика и унесе неоправдане изостанке у дневник рада, сачини благовремене извештаје о истом, као и о успеху ученика и достави их уредно и на време руководиоцу године, односно педагогу, психологу, директору као и да уредно обавести родитеље односно старатеље ученика о томе,

• -сарађује са родитељима, односно старатељима ученика и обавештава их о свим активностима ученика и решава проблеме који настају у процесу образовно-васпитног рада,

• - брине се о ученицима свог одељења, за време екскурзије, излета, културних и спортских манифестација и за време других активности ученика,

• - организује и спроводи избор ученика у вези рада одељењске заједнице и стара се о дисциплини у одељењу, а у случају настанка материјалне штете које начине ученици, спроводи поступак да се утврде починиоци и надокнади материјална штета школи,

• - води евиденцију учешћа ученика на такмичењима и осталим манифестацијама којима присуствује ученик и о постигнутим резултатима на истима;

• - похваљује успешне и предлаже за награђивање ученике који постижу изузетне резултате у свом раду,

• - покреће поступак за утврђивање дисциплинске одговорности ученика, стара се о благовремености изрицања васпитно дисциплинске мере, њеној поступности, сврсисходности и о истом уредно обавештава органе школе и родитеље, односно старатеље ученика

• - води рачуна о укључености ученика у ваннаставне активности и обавештава родитеље о распореду истих

• - на часовима одељењске заједнице, са ученицима решава евентуалне проблеме на релацији ученик-ученик и ученик-наставник

• - развију атмосферу толеранције и међусобног уважавања у одељењу.

 

. Одељењски старешина (ОС) је дужан да РЕДОВНО ажурира изостанке ученика.

Ако дете направи више од 5 неоправдана изостанка, дужан је у писаној форми да обавести родитеље и педагошко-психолошку (ПП) службу, да заједно појачају васпитни рад активностима: у оквиру одељенске заједнице, стручним радом одељеснког старешине, педагога, психолога, посебних тимова, а када је то неопходно да сарађује са одговарајућим установама социјалне, односно здравствене заштите на промени понашања ученика.

ОС је у обавези да поступи по члану 85. Закона о основама система образовања и васпитања и да уколико има основа за покретање дисциплинског поступка против ученика писано о томе обавести директора школе ради доношења закључка о покретању дисциплинског поступка против ученика.

У комуникацији са родитељима изражава спремност на сарадњу и саветима или упућивањем на ПП службу помаже да се реше одређени проблеми. Ако родитељ не испуњава своју законску дужност (не пријављује да је дете болесно, не правда часове на време, не долази по позиву, не чини ништа да ученик не касни на наставу или да долази редовно на предвиђену допунску наставу, не чини ништа да се понашање ученика поправи) или на други начин чини „пропусте и нечињења у односима према детету чиме кочи или онемогућава развој урођених потенцијала детета“ дужан је да га упозори да то представља занемаривање детета и да је он, као државни службеник, у складу са Општим протоколом и Посебним протоколом за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања, дужан да то пријави надлежним службама. Ако се ситуација не поправи, то и чини.

АКО ОДЕЉЕЊСКИ СТРЕШИНА НЕ ИЗВРШАВА НАВЕДЕНО ОН САМ ЧИНИ „ПРОПУСТЕ И НЕЧИЊЕЊА У ОДНОСИМА ПРЕМА ДЕТЕТУ ЧИМЕ КОЧИ ИЛИ ОНЕМОГУЋАВА РАЗВОЈ УРОЂЕНИХ ПОТЕНЦИЈАЛА ДЕТЕТА“

Члан 12.

 

Међусобни односи наставника, осталих запослених у школи и ученика треба да буду засновани на узајамном поштовању, разумевању и сарадњи у остваривању васпитне улоге школе.

Запослени имају обавезу да својим радом и укупним понашањем доприносе развијању позитивне атмосфере у школи

 

2в. ПРАВИЛА ПОНАШАЊА СТРУЧНИХ САРАДНИКА

 

Члан 13.

 

Дужност стручних сарадника (школског психолога, педагога, библиотекара и др.) јесу да:

- долазе у школу најкасније 30 минута пре почетка наставе у својој смени;

10. обавесте директора школе о изостајању са посла;

- врше корекцију распореда часова и о томе лично обавесте наставнике, главне дежурне и директора школе;

10. организују благовремено информисање ученика о корекцији распореда и о учионици где се настава организује;

- остварују сарадњу са наставницима и директором школе;

- остварују сарадњу са ученицима и родитељима, односно старатељима ученика;

- извршавају друге обавезе утврђене Програмом рада стручних сарадника у школи.

 

2г. ПРАВИЛА ПОНАШАЊА СЕКРЕТАРА ШКОЛЕ, РАЧУНОВОДСТВА И

АДМИНИСТРАТИВНО-ФИНАНСИЈСКОГ РАДНИКА

 

Члан 14.

 

Дужности секретара, шефа рачуноводства и административно-финансијског радника су да:

10. поштују правила понашања у школи,

11. обављају своје послове у оквиру радног места.

 

 

2д. ПРАВИЛА ПОНАШАЊА ПОМОЋНО-ТЕХНИЧКОГ ОСОБЉА

 

Члан 15.

 

 

Дужност запослених на помоћно-техничким пословима су да:

- одржавају чистоћу школских просторија, дворишта и спортских терена;

- помажу у раду дежурном наставнику;

- дежурају према утврђеном распореду и сменама и не удаљавају се са радног места без дозволе секретара школе или директора школе (спремачице се обраћају домару,а домар школе секретару или директору школе);

- достављају потребан материјал за наставу;

- обављају своје послове у оквиру радног места и по потреби курирске послове;

- воде рачуна о томе да ли има сапуна и папира у тоалетима,

- предузимају мере у сарадњи са дежурним наставником да се очува ред и мир, посебно безбедност ученика, запослених у школи и имовина школе;

- свакодневно прегледају учионице и остале просторије у школи;

- утврђују стање објекта и опреме и о томе обавештавају секретара школе или директора школе (спремачице обавештавају домара, а домар уколико не може сам да реши проблем обавештава секретара или директора школе);

- предузимају све мере да се, по завршетку рада, обезбеде и закључају објекти школе, погасе светла, провере водоводне, грејне и друге инсталације.

 

 

2ђ. ПРАВИЛА ПОНАШАЊА УЧЕНИКА

 

Члан 16.

 

Дужности ученика су, нарочито, да:

• редовно похађа наставу, стиче знања и овладава вештинама и уредно извршава друге обавезе у процесу образовно-васпитног рада;

• поштује школска правила, одлуке директора и органа школе;

• ради на усвајању знања, вештине и вредносних ставова прописаних школским програмом, прати сопствени напредак и извештава о томе наставнике и родитеље;

• у поступку оцењивања покаже своје стварно знање без коришћења разних облика преписивања и других недозвољених облика помоћи;

• не омета извођење наставе и не напушта час без претходног одобрења наставника;

• поштује личност других ученика, наставника и осталих запослених у школи;

• благовремнео правда изостанке;

• стара се о очувању животне средине и понаша у складу са правилима еколошке етике;

• у школу долази прикладно одевен за радне активности, брине се о личној уредности и хигијени, хигијени школских просторија и школске средине у целини;

• долази у школу, најкасније 10 минута пре почетка часа, а после знака за почетак наставе да се налази на свом месту, спреман за њен почетак;

• се понаша у складу са Правилником о безбедности ученика у школи;

• дисциплиновано се понаша у учионици и другим просторијама школе за време трајања наставе, других облика образовно-васпитног рада, испита, културних, спортских и других активности;

• води рачуна о својим одевним предметима, прибору и опреми, а посебно за време трајања школског одмора;

• чува од оштећења школску имовину, односно имовину других организација за време посета или извођења дела програма образовно-васпитног рада ван школе;

• води рачуна о свом понашању и када није у школи.

 

 

 

 

 

Члан 17.

 

Ученик чува од оштећења и уништења ђачку књижицу, Сведочанство и друге јавне исправе које издаје школа.

Ученик који преправља и дописује податке у школској евиденцији или исправама које издаје школа, подлеже дисциплинској одговорности.

Ученик је дужан да да родитељу, односно старатељу на увид ђачку књижицу у коју одељенски старешина уноси обавештење, успех, васпитно-дисциплинску меру и друго.

Ученик је дужан да родитеља обавести о обавезама које има према школи (дуговања на основу купљених књига, уџбеника, узетих књига из библиотеке, и сл.)

 

Члан 18.

 

Односи међу ученицима треба да буду засновани на међусобној сарадњи и помоћи, другарству, пријатељству, уважавању и поштовању личности и пристојном опхођењу.

Међусобне неспоразуме и сукобе ученици решавају у оквиру одељенске заједнице, уз посредовање одељенског старешине, психолога или дежурног наставника.

Ученици треба да се пристојно понашају према наставницима и осталим запосленима у школи.

Међусобне неспоразуме и сукобе ученика и наставника решава директор школе са школским психологом.

 

Члан 19.

 

Ученику у школи забрањено је да:

• уноси оружје, оруђе, ласере и друга средства којима се могу нанети озледе, угрозити живот ученика и запослених, односно нанети штета школској и личној имовини (ножеви, палице, петарде и друга пиротехничка средства, пластични пиштољи и муниција, пиштољи на воду, шибице, упаљачи);

• бацају петарде;

• уноси, односно користи алкохол, опијате, наркотичка средства и друга средства са психоактивним дејством која могу угрозити здравље ученика;

• самовољно решава међусобне сукобе употребом оружја, оруђа и физичке силе;

• пуши у просторијама школе;

• користи мобилни телефон на часу (не смеју бити на столу или у рукама ученика за време часа) и друга средства комуникације и технике којима се ремети ред на часу и којима се угрожавају права других или у сврху преваре у поступку оцењивања;

• улази у зборницу и друге службене просторије школе без позива, односно одобрења;

• задржаве се у ходницима школе за време часа;

• излази из школског дворишта за време трајања часа, малог или великог одмора одмора;

• излази у школско двориште за време малог одмора;

• излази из школског дворишта за време трајања одмора, осим у изузетним случајевима уз одобрење наставника и родитеља.

• трчи кроз ходнике, обавезно треба да наставнике чека у реду испред учионице,

• торбе, јакне, опрему остављају по ходницима

• забрањено је трчање кроз школско двориште због опасности од пада и повреда (себе или других)

• се пењу на стативе голова;

• уносе боце са водом у школски простор и поливају друге;

• снимају или фотографишу друге ученике или запослене и без њихове дозволе дистрибуирају снимке и фотографије;

• померају намештај у учионицима, нагињу се кроз прозор, клизају низ гелендере, возе ролере у школском холу и ходницима и предузимају било какве активности којима угрожавају себе и друге;

• вређа ученике, директора, стручне сараднике, админситративно особље, наставнике, помоћно техничко особље школе.

 

Члан 20.

(Брисан)

 

 

 

Члан 21.

 

Дужности редара су да:

• припрема средства и услове за наставу;

• обавештава наставника о одсуству ученика;

• чува личне предмете, књиге и прибор ученика, као и да се стара о хигијени учионице;

• пријављује свако оштећење школске или личне имовине одељенском старешини или дежурном наставнику.

 

Члан 22.

 

Ученик који се непримерено, грубо, агресивно и сл. понаша према ученицима, запосленима и трећим лицима, подлеже дисциплинској одговорности.

Уколико је ученик, и поред више опомена, недисциплонован за време часа, наставник му даје посебно припремљен задатак. Ако ученик настави са недисциплином, преко председника одељењске заједнице, наставник позива педагога, психолога или директора школе и ученик наставља да реализује поменути задатак ван одељења.

 

Члан 23.

На захтев наставника или родитеља (у оправданим случајевима) одељенско веће може донети одлуку о премештају ученика из одељења у друго одељење.

 

Члан 24.

 

Ако ученик изостаје са наставе дуже од три дана, одељенски старешина ће о томе одмах обавестити његовог родитеља, односно старатеља.

Одељенски старешина ће најкасније 15 дана од дана престанка редовног похађања наставе ученика у школи доставити секретару школе писано податке о ученику. Секретар школе о томе обавештава Центар за социјални рад.

Изостајање са наставе ученик правда лекарским оправдањем школског лекара или оправдањем родитеља, односно старатеља, у року од осам дана по повратку у школу.

Злоупотреба уверења, опровдања и исправе повлачи дисциплинску одговорност ученика.

 

Члан 25.

 

Ако је ученик дошао до сазнања да му је неко право ускраћено, осим остваривања заштите права утврђених Законом, заштиту истих затражиће од директора школе уз помоћ одељенског старешине и психолога.

Када је ученику у школи нанета повреда или учињена материјална штета, има право да је пријави дежурном наставнику ради предузимања одговарајућих мера и накнаде штете.

 

 

 

 

2е. ПРАВИЛА ПОНАШАЊА РОДИТЕЉА, ОДНОСНО

СТАРАТЕЉА УЧЕНИКА И ТРЕЋИХ ЛИЦА

 

Члан 26.

 

Родитељ, односно старатељ ученика дужан је да:

- прати понашање, учење и успех свог детета, односно редовно се информише о томе, обавештава одељенског старешину о недоласку детета у школу и благовремено донесе лекарско оправдање одељенском старешини;

- сарађује са одељенским стрешином;

- поштује налоге и предлоге дежурног наставника, стручног сарадника и директора;

- сарађује са предметним наставником;

- редовно присуствује родитељским састанцима (уколико родитељ ученика не присуствује на два узаступна родитељска састанка и не одазове се на позив одељенског старешине, одељенски старешина ће то писаним путем пријавити ПП служби, која ће о томе обавестити Центар за социјални рад)

-пружа помоћ школи у остваривању васпитног рада;

-доприноси остваривању планираних задатака школе, побољшању услова живота и рада;

- на време и у року извршава своје обавезе и регулише дуговања према школи;

- поштује термине „отворених врата“;

- да приликом довођења и одвођења деце у, односно из школе децу доводе до улазних врата школе, где их предају дежурном наставнику.

 

Члан 27.

 

Школа не може да прикупља финансијска средства од ученика без сагласности његовог родитеља, односно старатеља.

 

Члан 28.

 

Лице које није запослено у школи дужно је да на улазним вратима покаже личну карту, службени позив или другу исправу ради своје идентификације.

 

 

5. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 29.

 

За спровођење Правила овлашћен је директор школе.

 

 

 

Члан 30.

 

Ова Правила ступају на снагу наредног дана од дана објављивања на огласној табли школе.

 

 

Председник Школског одбора

__________________

Анка Лончар Јањушевић

 

 

 

 

Правилник објављен на огласној табли школе: 02.07.2018.

Ступио на снагу: 10.07.2018.

 

На основу члана 60. закона о основној школи и члана 179. Статута ОШ „Зага Маливук“ дана 28.06.2012. године Школски одбор доноси

 

ПРАВИЛНИК О КРИТЕРИЈУМИМА ЗА ИЗБОР УЧЕНИКА ГЕНЕРАЦИЈЕ

 

Члан 1.

Овим Правилником регулишу се критеријуми за избор ученика генерације и начин избора.

Члан 2.

Похвала „Ученик генерације“ додељује се ученику добитнику дипломе „Вук Караџић“ с највише бодова у односу на остале добитнике те дипломе и који има примерно владање у току школовања.

 

Члан 3.

Примерно владање кандидат за доделу похвале „Ученик генерације“ мора имати и после закључивања оцене из владања, најмање до доношења одлуке о додели те похвале.

 

Члан 4.

Начин бодовања, односно појединачни резултати са такмичења из свих наставних предмета изгледају овако:

 

Општинско такмичење Републичко такмичење

 

1. место – 4 бода 1. место 12 бодова

2. место – 3 бода 2. место – 9 бодова

3. место – 2 бода 3. место – 6 бодова

 

Даљи пласман доноси 1 бод Даљи пласман доноси 3 бода

 

 

Градско такмичење Међународно такмичење

 

1. место – 8 бодова 1. место – 16 бодова

2. место - 6 бодова 2. место -12 бодова

3. место – 4 бода 3. место – 8 бодова

 

Даљи пласман доноси 2 бода

 

Члан 5.

Одредбе претходног члана сходно се примењују и на ученике који су постигли успех на такмичењима, првенствима, изложбама, смотрама и сличним манифестацијама у области физичког васпитања, ликовне културе, музичке културе и техничког образовања.

 

 

 

 

 

Члан 6.

У случају да је резултат ученика постигнут у пару или тимским радом, односно екипно, ученицима који су учествовали у постизању резултата признаје се сразмеран број бодова утврђених у члану 4. овог Упутства

Члан 7.

 

Предлог за избор Ученика генерације утврђује одељенски старешина ученика или надлежно одељенско веће најкасније на седници на којој се утврђују успех и владање ученика на крају наставне године.

Предлог се подноси у писменом облику и треба да буде образложен, уз навођење података о успеху и владању ученика.

 

Члан 8.

Предлог се подноси директору, одмах после седнице одељенског већа на којој су утврђени успех и владање ученика на крају наставне године.

По истицању рока за достављање иницијативе, директор именује трочлану комисију у чијем су саставу три наставника ( два из старијих а један из млађих разреда).

Задатак Комисије је да провери податке о успеху и владању ученика, да на основу тако проверених података сваком кандидату утврди бодове по основу успеха на такмичењима и да на основу тако утврђених бодова сачини ранг листу и кандидата с највишим бројем бодова предложи Наставничком већу за доделу похвале „Ученик генерације“.

У случају да исти број бодова имају два или више ученика, комисија ће Наставничком већу предложити да се похвала „Ученик генерације“ додели једном ученику гласањем.

Члан 9.

 

Наставничко веће доноси одлуку о додели похвале „Ученик генерације“ већином гласова од укупног броја чланова и та одлука је коначна.

 

Члан 10.

Ученик генерације се награђује књигом.

 

Члан 11.

Звање „Ученик генерације“ је почасно и не даје ученику никакве погодности.

Одлука о додели похвале „Ученик генерације“ објављује се на огласној табли Школе, заједно са фотографијом ученика и подацима о његовом раду.

Одлука остаје на огласној табли најмање 7 дана.

 

Члан 12.

Ово упутство ступа на снагу осмог дана од дана његовог објављивања на огласној табли школе.

 

Председник Школског одбора

Тамара Ковачевић

Објављено на огласној табли школе: 28.06.2012

На основу члана 49 став 2 Закона о јавним набавкама („Служ­бени гласник РС” бр. 91/19), Школски одбор ОШ „Зага Маливук“, са седиштем у Београду улица Грге Андријановића 18, матични број 07004460 ПИБ: 101726820 (у даљем тексту Наручилац) дана 14.09. 2020. године, доноси:

ПРАВИЛНИК

О БЛИЖЕМ УРЕЂИВАЊУ ПЛАНИРАЊА ЈАВНИХ НАБАВКИ И НАБАВКИ НА КОЈЕ СЕ ЗАКОН НЕ ПРИМЕЊУЈЕ ,СПРОВОЂЕЊА ПОСТУПАКА ЈАВНИХ НАБАВКИ И НАБАВКИ НА КОЈЕ СЕ ЗАКОН НЕ ПРИМЕЊУЈЕ И ПРАЋЕЊА ИЗВРШЕЊА УГОВОРА О ЈАВНОЈ НАБАВЦИ

Члан 1.

Овим правилником уређује се код Наручиоца: начин планирања, спровођењe поступка јавне набавке и праћењe извршења уговора о јавној набавци (начин комуникације, правила, обавезе и одговорност лица и организационих јединица), начин планирања и спровођења набавки на које се закон не примењује, као и набавки друштвених и других посебних услуга.

Члан 2.

Поједини изрази употребљени у овом Правил­нику имају следеће значење:

1. наручилац је заједнички појам за јавног наручиоца и секторског наручиоца

2. набавке су јавне набавке и набавке на које се не примењује Закон о јавним набавкама;

3. јавна набавка је набавка на основу уговора о јавној набавци добара, услуга или радова које набавља један или више јавних наручилаца од привредних субјеката које су ти наручиоци одабрали без обзира да ли су добра, услуге или радови намењени за јавне сврхе;

4. набавке на које се не примењује Закон су набавке добара, услуга и радова приликом чије реализације се не спроводи поступак јавне набавке под условима прописаним Законом;

5. уговор о јавној набавци добара је уговор о јавној набавци који за предмет има куповину добара, закуп добара, лизинг добара (са правом куповине или без тог права) или куповину на рате, а који може да обухвати по потреби и инсталирање и уградњу као пратеће послове неопходне за извршење уговора;;

6. уговор о јавној набавци радова је уговор о јавној набавци који за предмет има:

(1) извођење радова или пројектовање и извођење радова у вези са једном или више делатности из Прилога 1. Закона;

(2) извођење радова или пројектовање и извођење радова, на изградњи објекта;

(3) реализацију изградње објекта у складу са захтевима одређеним од стране наручиоца који врши одлучујући утицај на врсту или пројектовање изградње објекта;

7. објекат је резултат радова високоградње или нискоградње који као целина испуњава економску или техничку функцију, у смислу закона којим се уређује изградња објеката

8. уговор о јавној набавци услуга је уговор о јавној набавци који за предмет има пружање услуга, осим оних које су у вези са тачком 4) овог члана 2. Закона

9. привредни субјект је свако лице или група лица, које на тржишту нуди добра, услуге или радове

10. понуђач је привредни субјект који је поднео понуду

11. кандидат је привредни субјект који је поднео пријаву у рестриктивном поступку, конкурентном поступку са преговарањем, преговарачком поступку, конкурентном дијалогу или партнерству за иновације

12. документација о набавци је сваки документ у коме се описују или утврђују елементи набавке или поступка, а који укључује јавни позив, претходно информативно или периодично индикативно обавештење у случају када се оно користи као јавни позив, обавештење о успостављању система квалификације, описну документацију и конкурсну документацију

13. конкурсна документација је документација која садржи техничке спецификације, услове уговора, обрасце докумената које подносе привредни субјекти, информације о прописаним обавезама и другу документацију и податке од значаја за припрему и подношење пријава и понуда

14. „писан” или „у писаној форми” је сваки израз који се састоји од речи или бројева који може да се чита, умножава и накнадно шаље, укључујући информације које се шаљу и чувају електронским средствима;

15. електронско средство је електронска опрема за обраду, укључујући и дигитално сажимање и чување података који се шаљу, преносе и примају путем кабловских, радио и оптичких средстава или других електромагнетских средстава;

16. помоћни послови јавне набавке су послови за које наручилац уговором може ангажовати физичко или правно лице или предузетника, а који се састоје у пружању подршке пословима набавке, нарочито у погледу

    1. техничке инфраструктуре која наручиоцима омогућава доделу уговора о јавној набавци или закључивање оквирних споразума за добра, услуге или радове;

    2. саветовања у погледу припреме и спровођења поступака јавне набавке;

    3. припреме и спровођења поступака јавне набавке у име и за рачун одређеног наручиоца;

17. одговорно лице је директор односно друго лице или орган руковођења којe је овлашћено да у име и за рачун Наручиоца преузима права и обавезе

18. служба за контролу је посебна служба која се може образовати за контролу планирања, спровођења поступка и извршења јавних набавки;

19. лице за контролу је лице задужено за контролу у складу са актом о систематизацији пос­лова, или по налогу одговорног лица;

20. повезана лица су у крвном сродству у правој линији; побочном сродству закључно са трећим степеном сродства; тазбинском сродству закључно с другим степеном сродства; односу усвојитеља и усвојеника; браку, без обзира да ли је брак престао или није; ванбрачној заједници; односу старатеља и штићеника.

21. представник наручиоца је руководилац наручиоца односно одговорно лице наручиоца, члан управног, извршног или надзорног одбора наручиоца и члан комисије за јавну набавку, односно лице које спроводи поступак јавне набавке.

22. отворени поступак је поступак у кojeм сви заинтересовани привредни субјекти могу поднети понуду;

23. рестриктивни поступак је поступак који се спроводи у две фазе у коме сви заинтересовани привредни субјекти у првој фази могу да поднесу пријаву, а само кандидати којима је призната квалификација могу у другој фази да буду позвани да поднесу понуду

24. конкурентни поступак са преговарањем је поступак који јавни наручилац може да спроводи за јавну набавку добара, услуга или радова у случајевима предвиђеним чланом 55 и 56 Закона

25. конкурентни диjaлoг је поступак у кojeм сваки зaинтeрeсoвaнa привредни субјекат може поднети приjaву у складу са чланом 57 и 58 Закона

26. партнерство за иновације је поступак који Наручилац може да спроведе ако има потребу за иновативним добрима, услугама или радовима, коју не може да задовољи набавком добара, услуга или радова који су доступни на тржишту у складу са чл. 59-60 Закона

27. преговарачки поступак без објављивања јавног позива је поступак који Наручилац може спровести у складу са Законом члан 61-63.

28. преговарачки поступак са објављивањем јавног позива је поступак који Наручилац може спровести у складу са Законом члан 63-65.

29. оквирни споразум је споразум између једног или више наручилаца и jeднoг или више понуђача, чија је сврха утврђивање услова и начин доделе уговора током периода важења оквирног споразума, а који се посебно односе на цене и где је то прикладно и на количине;

30. систем динамичне набавке је техника коју Наручилац може да образује за предмете набавке који су општедоступни на тржишту и који као такви задовољавају његове потребе у складу са Законом;

31. систем квалификације је систем који Наручилац може да успостави и води у складу са Законом;

32. електронска лицитација је техника који се спроводи као електронски процес који се понавља, у коме се подносе нове ниже цене или нове вредности одређених елемената критеријума за доделу уговора и омогућава се рангирање понуда помоћу аутоматских начина оцене.

33. електронски каталог је право Наручиоца да захтева или да дозволи да се понуде подносе у форми електронских каталога или да понуде садрже електронске каталоге.

34. конкурс за дизајн је процедура која наручиоцу омогућава прибављање плана или дизајна најчешће у области урбанистичког или просторног планирања, архитектуре, инжењеринга или информатике, при чему избор врши жири, након спроведеног конкурса, са или без доделе награда;

35. искључива права или посебна права су права која додељује надлежни орган на основу закона, подзаконског акта или појединачног акта, којим се ограничава обављање секторске делатности на једног или више субјеката и који значајно утиче на могућност других субјеката да обављају такву делатност.

36. упоредива тржишна цена је цена на релевантном тржишту, узимајући у обзир предмет јавне набавке, развијеност тржишта, услове из конкурсне дoкумeнтaциje, као што су начин плаћања, количине, рок испоруке, рок важења уговора, средство обезбеђења, гарантни рок и сл.;

37. критеријум је мерило које се користи за вредновање, упоређивање и oцeњивaњe понуда;

38. приjaвa je захтев зaинтeрeсoвaнoг лица за учествовање у поступцима јавних набавки где је пријава тражена у складу са Законом;

39. блaгoврeмeнa понуда je понуда која je примљена oд стране наручиоца у року oдрeђeнoм у позиву за подношење понуда/пријава;

40. прихватљива понуда је је понуда која је благовремена, коју наручилац није одбио због битних недостатака, која је одговарајућа, која не ограничава, нити условљава права наручиоца или обавезе понуђача и која не прелази износ процењене вредности јавне набавке;

41. oдгoвaрajућa понуда je понуда кoja je блaгoврeмeнa и за кojу je утврђено да потпуно испуњава сва техничке спeцификaциje.

Члан 3.

Систем набавки код Наручиоца обухвата: планирање набавки, спро­вођење поступака ради закључења уговора о јавној набавци, извршење и праћење извршења закљученог уговора о набавци, евидентирање и извештавање о спроведеним пос­туп­цима и закљученим уговорима и контролу свих наведених активности.

Члан 4.

Циљ поступка јавне набавке је да добра, услуге и радови који се набављају буду одговарајућег ква­литета и потребних количина и да буду набав­љени по најповољнијој цени.

Спровођење поступка јавне набавке има за циљ да омогући несметано одвијања процеса рада и обављање делатности.

Службе и лица која учествују у поступку јавне набавке обављају активности и послове у свим фа­зама поступка у складу са начелима јавних набавки и са пажњом доброг домаћина.

Члан 5.

Поступак јавних набавки спроводи се на начин да се обезбеђује поштовање начела јавних набавки предвиђених Законом и то: начела економичности и ефи­касности, на­чела обезбеђивања конкуренције и забране дискриминације, начела транспа­рентности поступка јав­не набавке, начела једнакости привредних субјеката и начела о пропорционалности

Члан 6.

Комуникација и размена података у поступку јавне набавке врши се електронским средствима на Порталу јавних набавки, у складу са чланом 45. Закона и упутством за коришћење Портала јавних набавки из члана 184. Закона.

Члан 7.

Сва лица која учествују у поступку набавке у оба­вези су да предузимају све потребне мере како не би дошло до корупције у планирању јавних набавки, у поступку јавне набавке или током извршења уговора о јавној набавци, како би се корупција правовремено открила, како би биле отклоњене или умањене штетне последице корупције и како би учесници у корупцији били кажњени, у складу са законом

Члан 8.

Све радње предузете у поступку морају се пис­мено евидентирати од стране лица које их предузима.

Члан 9.

Одговорно лице издаје писани или електронски налог са упут­ством лицу запосленом на пословима набавки за спровођење појединачних радњи у поступку набавке.

Лице из става 1. овог члана дужно је да изврши налог одговорног лица, у складу са упутством које је дато у налогу, осим у случају када је дати налог у супротности са Законом.

У случају из става 2. овог члана, лице за­по­слено на пословима набавки дужно је да одбије извршење таквог налога и о томе обавести одговорно лице на исти начин на који је добило налог.

У обавештењу из става 3. овог члана образлаже се који су делови налога у супротности са законом.

Члан 10.

Лице запослено на пословима јавних набавки или било које друго лице ангажовано код наручиоца, које има податке о постојању корупције у јавним на­бавкама дужно је да о томе одмах обавести Канцеларију за јавне набавке, државни орган надлежан за борбу против корупције и надлежно тужилаштво.

Лица из става 1. овог члана дужна су да у слу­чају сазнања о повреди конкуренције пријаве податке организацији надлежној за заштиту конку­ренције.

Члан 11.

Наручилац не може закључити уговор о јавној набавци са понуђачем у случају постојања сукоба интереса, уколико је постојање сукоба интереса утицало или могло утицати на одлучивање у поступку јавне набавке.

Републичка комисија, на образложени предлог наручиоца може да дозволи наручиоцу да одобри закључење уговора из става 1. овог члана, уколико наручилац докаже или учини вероватним постојање разлога који се односе на могућност настанка штете која је несразмерно већа од вредности предмета јавне набавке, заштиту јавног интереса, могуће угрожавање живота, здравља људи, животне средине или друге озбиљне опасности

Представником Наручиоца сматра се директор Наручиоца, лица којима су поверени послови јавних набавки и као и сви запослени код Наручиоца, као и представници наручиоца који су укључени у спровођење тог поступка или могу да утичу на исход тог поступка, имају директан или индиректан финансијски, економски или други приватни интерес, за који би се могло сматрати да доводи у питање њихову непристрасност и независност у том поступку.

Члан 12.

Контролу јавних набавки и набавки на које се Закон о јавним набавкама не примењује, односно одређених фаза у спровођењу јавних набавки, спроводи директор.

Уколико за то постоје могућности, директор може именовати одређено лице или образовати и посебну комисију за контролу пос­тупка плани­рања, спровођења поступка и извршења јавних набавки.

Члан 13.

Предмет контроле јавних набавки је: целисходност пла­нирања конкретне јавне набавке, са становишта по­треба и делатности, критери­јуме за сачињавање тех­ничке документације, начин испитивања тржишта, оправ­даност додатних услова за учешће у поступку јавне набавке и критеријума за доделу уговора, нач­ина и рокова плаћања, авансе, гаранције за дате авансе, извршење уговора, а посебно квалитет испо­ручених добара и пружених услуга, односно изве­де­них радова, стање залиха и начин коришћења добара и услуга.

Лице за контролу по потреби односно по налогу одговорног лица врши контролу из става 1. овог члана. Поред лица контролу може вршити и служба за контролу уколико је иста образована код Наручиоца.

Осим ових послова у циљу контроле јавних набавки предузимају се и друге радње у циљу утврђивања чиње­ничног стања у вези са појединим поступком јавне набавке, односно уговором о јавној набавци.

 

Члан 14.

Контрола јавних набавки спроводи се као ре­дов­на и ванредна контрола.

У вези са контролом сачињава се годишњи план контроле јавних набавки, а од стране лица које је задужено за контролу, односно од стране комисије за контролу, уколико је иста образована.

Ванредна контрола јавних набавки спроводи комисија за контролу, по правилу, по налогу одго­ворног лица, а може и без налога када постоје саз­нања због којих је потребно спровести контролу.

У случају ванредне контроле, без налога комисија за контролу обавештава одговорно лице о започетој контроли и њеним разлозима.

Члан 15.

О спроведеној контроли јавних набавки сачињава се Извештај.

Извештај из става 1. сачињава се у складу са Правилником о садржини акта којим се ближе уређује поступак јавне набавке унутар наручиоца.

Пре сачињавања извештаја најпре се сачињава нацрт извештаја, који се доставља на изјашњење органу односно лицу код којег је вршена кон­трола, на који се може дати приговор у року од осам дана.

У року од осам дана, од дана пријема при­говора, сачињава се коначан Изве­штај о спроведеној контроли.

Извештај потписује председник комисије која је вршила кон­тролу.

Извештај са препорукама доставља се директору.

Наручилац може ангажовати правно или физичко лице или предузетника за вршење контроле.

Члан 16.

О спроведеној контроли подноси се годишњи извештај одговорном лицу.

Члан 17.

Планирање јавних набавки за наредну годину се одвија у роковима неопходним за ефикасно поступање наручиоца.

Члан 18.

Планирање јавних набавки се врши на основу крите­ријума наведених у Правилнику о садржини акта којим се ближе уређује поступак јавне набавке унутар наручиоца.

Критеријуми који се примењују за планирање сваке набавке су:

1. да ли је предмет набавке у функцији обављања делатности и у складу са планираним циљевима који су дефинисани у релевантним документима (прописи, стандарди, годишњи планови рада или програми пословања, усвојене стратегије и акциони планови...)

2. да ли техничке спецификације и количине одређеног предмета набавке одговарају стварним потребама наручиоца;

3. да ли је процењена вредност набавке одговарајућа с обзиром на циљеве набавке, а имајући у виду техничке спецификације, неопходне количине и стање на тржишту (цена и остали услови набавке);

4. да ли набавка има за последицу стварање додатних трошкова, колика је висина и каква је природа тих трошкова и да ли је као таква исплатива;

5. да ли постоје друга могућа решења за задовољавање исте потребе и које су предности и недостаци тих решења у односу на постојеће;

6. стање на залихама, односно праћење и анализа показатеља у вези са потрошњом добара (дневно, месечно, квартално, годишње и сл);

7. прикупљање и анализа постојећих информација и база података о добављачима и закљученим уговорима;

8. праћење и поређење трошкова одржавања и коришћења постојеће опреме у односу на трошкове нове опреме, исплативост инвестиције, исплативост ремонта постојеће опреме и сл.;

9. трошкови животног циклуса предмета јавне набавке (трошак набавке, трошкови употребе и одржавања, као и трошкови одлагања након употребе);

10. ризици и трошкови у случају неспровођења поступка набавке, као и трошкови алтернативних решења.

11. уговори, рачуни, наруџбенице из претходне три године од године покретања одређене набавке

Члан 19.

Послове планирања јавних набавки обављају директор школе, секретар школе и шеф рачуноводства школе, према важећој шеми унутрашње организације Наручиоца. Сагласност на План јавних набавки даје Школски одбор.

Приликом планирања сложених набавки, одго­ворно лице може ангажовати стручна лица која нису запослена код Наручиоца (инжењере за израду предмера и предрачуна и сл.).

Члан 20.

Истраживање тржишта спроводи се прикупља­њем информација о ценама и понуди добара / услуга / радова, као и прикупљањем понуда путем интернета, доступних база података и огласа, у зависности од количина и врсте добара, услуга и радова.

Истраживање тржишта спроводи лице које је иницирало покретање набавке о чему може да се сачини записник, службена белешка или други доказ о начину утврђивања процењене вредности набавке.

Члан 21.

На основу добијених резултата истраживања тржишта врши се процена потребних финансијских сред­става, а ради израде предлога финансијског плана.

Након усвајања финансијског плана, директор, секретар и шеф рачуноводства усклађују утврђене спецификације са одо­бре­ним финансијским средствима и одређује пред­мет сваке појединачне јавне набавке, имајући у виду исто­врсност јавне набавке

Контрола јавних набавки односи се и на контролу ис­прав­ности одређивања предмета набавке, посебно испитујући исправност утврђивања истоврсности јавне набавке.

Наручилац одређује предмет јавне набавке на начин да представља техничку, технолошку, функционалну и другу објективно одредиву целину

Члан 22.

Приликом одлучивања које ће набавке бити обухваћене планом јавних набавки, ана­лизирају се приоритети, имајући у виду пре свега потребе за редовно обављање делатности и потребе за унапређењем делатности, као и критеријуме за пла­нирање.

У оквиру контроле врши се и контрола целисход­ности и исправности утврђивања специфи­кација до­бара, услуга и радова, имајући у виду Годишњи план рада или програм пословања, стратешке и друге планове раз­воја и критеријуме за планирање.

Члан 23.

Предмет јавне набавке добара је куповина до­бара, закуп или лизинг добара (са пра­вом куповине или без тога права) или куповина на рате, а који може да обухвати по потреби и инсталирање и уградњу као пратеће послове неопходне за извршење уговора.

Предмет јавне набавке услуга је пружање услуга, осим оних које су у вези са тачком 4) став 1 члана 2 Закона.

Предмет јавне набавке радова је:

(1) извођење радова или пројектовање и извођење радова у вези са једном или више делатности из Прилога 1. овог закона;

(2) извођење радова или пројектовање и извођење радова, на изградњи објекта;

(3) реализацију изградње објекта у складу са захтевима одређеним од стране наручиоца који врши одлучујући утицај на врсту или пројектовање изградње објекта;

У случају мешовитог предмета јавне набав­­ке, предмет набав­ке се одређује према основном предмету уговора, односно у складу са чланом 22. Закона којим се дефинишу мешовите јавне набавке.

Члан 24.

Увек када је то могуће и сврсисходно са ста­новишта циљева набавке, наручилац ће пред­мет јавне набавке обликовати по партијама при чему ће партија представљати истоврсну целину добара, услуга и радова.

Предмет јавне набавке обликоваће се по партијама када год је то могуће. Посебно се мора обратити пажња на искуства из претходних година о реализацији јавних набавки које су биле обликоване по партијама и да ли су све партије биле реализоване.

У оквиру контроле, извршиће се и контрола исправности обликовања пред­мета јавне набавке по партијама.

Члан 25.

Уговори о јавним набавкама и набавкама на које се Закон не примењује се, по правилу, закључују на период до 12 месеци, а изузетно се уговор може закључити на дуже од 12 месеци, у зависности од предмета на­бавке.

Одлуку о периоду трајања уговора доноси одго­ворно лице у складу са законом.

Члан 26.

Процењена вредност предмета јавне набавке исказује се у динарима, без пореза на додату вредност, а обухвата процену укупних плаћања које ће извршити наручилац, укључујући све опције уговора и могуће продужење уговора, уколико је предвиђено у конкурсној документацији.

Ако наручилац предвиђа исплату награде или накнаде понуђачима или кандидатима, дужан је да вредност тих награда или накнада урачуна у износ процењене вредности предмета јавне набавке.

У случају оквирног споразума и система динамичне набавке, процењена вредност предмета јавне набавке одређује се као максимална вредност свих уговора предвиђених за време трајања тог оквирног споразума или система динамичне набавке.

У случају партнерства за иновације процењена вредност предмета јавне набавке одређује се као максимална процењена вредност свих активности истраживања и развоја која ће да се спроводе током свих фаза предвиђеног партнерства укључујући и вредност добара, услуга или радова који ће бити развијени и набављени након завршетка предвиђеног партнерства.

У случају јавне набавке стандардних добара која су опште доступна на тржишту или добара чија се набавка периодично понавља, израчунавање процењене вредности заснива се на:

1) укупној стварној вредности свих уговора истог предмета набавке који су додељени у претходних 12 месеци или током претходне буџетске године, која је прилагођена, ако је могуће, променама у количини или вредности које би настале у наредних 12 месеци или

2) укупној процењеној вредности сукцесивних испорука у току 12 месеци од прве испоруке.

У случају јавне набавке добара путем закупа, лизинга или куповине на рате израчунавање процењене вредности заснива се на:

1. укупној процењеној вредности уговора за све време његовог трајања, када је рок на који се уговор закључује 12 месеци или краћи;

2. укупној процењеној вредности уговора за првих 12 месеци и процењеној вредности за преостали период до истека уговореног рока, када је рок на који се уговор закључује дужи од 12 месеци

3. месечној процењеној вредности уговора помноженој са 48, када се уговор закључује на неодређен рок или се трајање уговора не може одредити.

Члан 27.

У случају јавне набавке уобичајених услуга или услуга чија се набавка периодично понавља, израчунавање процењене вредности заснива се на:

1. укупној стварној вредности свих уговора истог предмета набавке који су додељени у претходних 12 месеци или током претходне буџетске године, која је прилагођена, ако је могуће, променама у количини или вредности које би настале у наредних 12 месеци или

2. укупној процењеној вредности сукцесивно пружених услуга у току 12 месеци од прве извршене услуге.

У случају јавне набавке одређених услуга наручилац за израчунавање процењене вредности узима у обзир:

1) за услуге осигурања – висину премије, као и друге накнаде;

2) за банкарске и друге финансијске услуге – таксе, провизије, камате и друге накнаде;

3) за услуге дизајна – таксе, провизије и други видови накнаде или награде.

У случају уговора о јавној набавци услуга у којима неће бити одређена укупна цена, израчунавање процењене вредности заснива се на:

1) укупној процењеној вредности за време трајања уговора, ако се уговор закључује на одређено време до 48 месеци;

2) месечној процењеној вредности уговора помноженој са 48, када се уговор закључује на неодређен рок или је рок дужи од 48 месеци.

У случају уговора о јавној набавци услуга израде техничке документације, техничке контроле техничке документације, стручног надзора, пројектантског надзора, као и техничког прегледа изведених радова, наручилац процењене вредности може одредити према тржишним вредностима ових услуга у Републици Србији.

Члан 28.

Наручилац укупну вредност радова, као и добара и услуга неопходних за извођење радова може одредити и на основу вредности из техничке документације Студије оправданости са идејним пројектом, Пројекта за грађевинску дозволу или Пројекта за извођење радова, израђеног од инжењера одговарајуће струке.

Израчунавање процењене вредности јавне набавке радова заснива се на укупној вредности радова као и добара и услуга неопходних за извођење радова, укључујући и укупну процењену вредност добара и услуга које евентуално наручилац ставља на располагање извођачу под условом да су неопходни за извођење радова.

Члан 29.

Када је предмет јавне набавке подељен у партије, наручилац одређује процењену вредност сваке партије.

Процењена вредност јавне набавке подељене у партије укључује процењену вредност свих партија, за период на који се закључује уговор.

Наручилац не може да избегне примену овог закона за поједину партију, ако је збир вредности свих партија једнак или већи од износа из члана 27. став 1. тачка 1) Закона.

Изузетно од става 3 члана 35 Закона, наручилац не мора да примењује одредбе Закона на набавку једне или више партија ако је појединачна процењена вредност те партије мања од 300.000 динара за добра или услуге, односно мања од 500.000 динара за радове и ако укупна процењена вредност свих тих партија није већа од износа из члана 27. став 1. тачка 1) Закона.

За консултантске услуге у вези са израдом и објавом Плана јавних набавки, наручилац може ангажовати физичко или правно лице или предузетника, који поседује одговарајуће знање из области планирања јавних набавки.

Члан 30.

Врсту поступка набавке одређује лице запослено на пословима јавних набавки, има­јући у виду врсту и специфичност предмета на­бав­ке, доступност, динамику набавке и процењену вредност.

Набавка не сме да буде обликована са намером избегавања примене Закона или избегавања примене одговарајуће врсте поступка јавне набавке или са намером да одређене привредне субјекте неоправдано доведе у повољнији или у неповољнији положај

Члан 31.

У случају набавки на које се Закон не примењује Наручилац може донети годишњи план набавки на које се закон не примењује (у даљем тексту: План набавки).

На израду Плана набавки сходно се примењују одредбе овог Правилника које се односе на израду Плана јавних набавки.

Одређивање процењене вредности предмета набавке на коју се Закон не примењује не може да се врши на начин који има за циљ избегавање примене Закона, нити у том циљу може да се врши подела предмета набавке на више набавки.

За консултантске услуге у вези са израдом и објавом Плана јавних набавки, наручилац може ангажовати физичко или правно лице или предузетника, који поседује одговарајуће знање из области планирања јавних набавки.

Члан 32.

Предлог Годишњег плана јавних набавки доноси директор Наручиоца а усваја га Школски одбор Наручиоца.

Предлог Плана набавки на које се Закон не примењује доноси директор Наручиоца.

Члан 33.

Годишњи план јавних набавки за текућу годину доноси се када се стекну услови за његово доношење.

Члан 34.

Годишњи план јавних набавки обавезно садржи следеће податке:

1) предмет јавне набавке и CPV ознаку;

2) процењену вредност јавне набавке;

3) врсту поступка јавне набавке;

4) оквирно време покретања поступка.

План набавки на које се Закон не примењује садржи:

1. предмет набавке;

2. процењену вредност набавке;

3. основ за изузеће од примене Закона;

4. оквирно време покретања поступка

Члан 35.

Усвојени Годишњи план јавних набавки лице запослено на пос­ловима јавних набавки израђује и објављује на Порталу јавних набавки и на интернет страници наручиоца у року од 10 дана од дана доношења. Изузетно, ако поједини подаци из годишњег плана јавних набавки представљају пословну тајну у смислу закона којим се уређује заштита пословне тајне или представљају тајне податке у смислу закона којим се уређује тајност података, ти подаци из плана се неће објавити.

План набавки на које се Закон не примењује не објављује се на Порталу јавних набавки.

Члан 36.

Годишњи план јавних набавки и план набавки на које се закон не примењује може се изменити и допунити кад год се појави потреба за изменом и допуном.

Изменом и допуном годишњег плана јавних набавки сматра се измена у погледу:

• повећања процењене вредности јавне набавке за више од 10%

• измена предмета јавне набавке

• планирање нове јавне набавке

На поступак измене и допуне годишњег плана јавних набавки сходно се имају применити правила која су прописана овим Правилником за његово доношење.

Члан 37.

Изменом и допуном плана набавки на које се Закон не примењује сматра се измена у погледу:

• планирања нове набавке на коју се Закон не примењује и

• измене правног основа за изузимањем од примене закона.

На поступак измене и допуне плана набавки на које се Закон не примењује сходно се имају применити правила која су прописана овим Правилником за његово доношење.

Члан 38.

У циљу спровођења јавне набавке, наручилац доноси одлуку о спровођењу поступка јавне набавке.

Одлука из става 1. овог члана садржи елементе прописане Законом као и друге елементе за које се процени да су неопходни за спровођење поступка конкретне јавне набавке.

Одлуку из става 1. овог члана доноси директор или лице које он овласти.

Поступак јавне набавке сматра се покренутим слањем на објављивање јавног позива и других огласа који се користе као јавни позив, осим у случају преговарачког поступка без објављивања јавног позива када се поступак сматра покренутим даном слања позива за подношење понуда све у складу са Законом.

Члан 39.

Наручилац у временском року који је у плану јавних набавки означен за покретање поступка, кад је то могуће, покреће поступак јавне набавке.

Наручилац ће изузетно покренути поступак јавне набавке и ако та јавна набавка није предвиђена у плану јавних набавки једино у случају:

• хитне набавке (ако због изузетне хитности проузроковане ванредним околностима или непредвиђеним догађајима, чије наступање ни у ком случају не зависи од воље наручиоца, наручилац није могао да поступи у роковима одређеним за отворени или рестриктивни поступак. Околности које оправдавају хитност не могу бити у било каквој вези са наручиоцем) и

• када у изузетним случајевима јавну набавку није могуће унапред планирати, што се цени од случаја до случаја.

Директор или лице које он овласти или лице које је одговорно за израду техничке спецификације издаје писани предлог за покретање пос­тупка јавне набавке лицу запосленом на пословима јавних набавки.

Предлог садржи упутство за израду предлога одлу­ке о спровођењу поступка и предлога о саставу комисије за јавну набавку односно одређивању лица која ће спроводити поступак јавне набавке.

Јавни наручилац у случају примене конкурентног поступка са преговарањем, конкурентног дијалога, партнерства за иновације и преговарачког поступка без објављивања јавног позива, у одлуци из става 1. овог члана наводи и разлоге за примену тог поступка.

Предлог одлуке о спровођењу поступка јавне на­бавке сачи­њава лице запослено на пословима јавних набавки.

Служба надлежна за послове финансија и рачуноводства води рачуна да обавезе које ће се преузети уговором о јавној набавци буду уговорене у складу са прописима којима се уређује буџетски систем, односно располагање финансијским средствима.

Обавезе које наручилац преузима уговором о јавној набавци морају да буду уговорене у складу са прописима којима се уређује буџетски систем, односно располагање финансијским средствима.

Члан 40.

Лице које је одређено као одговорно лице за сачињавање техничке спецификације подноси Захтев за покретање набавке на које се Закон не примењује, лицу запосленом на пословима јавних набавки у временском року који је у плану набавки на које се Закон не примењује означен за спровођење набавке, уколико је План набавки усвојен.

Лице које је одређено као одговорно лице за сачињавање техничке спецификације подноси писани захтев одго­вор­ном лицу за спровођење поступка набавке на коју се Закон не примењује са предлогом техничке спецификације који се односи на предметну набавку.

Захтев за покретање набавке на коју се Закон не примењује садржи следеће:

1. Подносилац захтева: Име и презиме и радно место

2. Врста предмета набавке (добра, услуге, радови);

3. Предмет набавке;

4. Процењена вредност;

5. Врста поступка:

6. Циљ поступка:

7. Основ за утврђивање процењене вредности:

8. Период на који треба уговорити набавку:

9. Количина и спецификација предмета набавке:

10. Предлог потенцијалних понуђача (назив, адреса, место) са email адресама (најмање три)

Одговорно лице након пријема захтева у писаној форми одобрава лицу запосленом на пословима јавних набавки спровођење таквог поступка.

Члан 41.

Поступак јавне набавке спроводи комисија за јавну набавку коју именује одго­ворно лице Наручиоца или лице које он овласти.

Именовање Комисије врши одго­ворно лице или друго овлашћено лице, у оквиру одлуке о спровођењу поступка јавне набавке.

Ако процењена вредност јавне набавке не прелази износ од 3.000.000 динара, наручилац није дужан да именује комисију за јавну набавку, у ком случају поступак јавне набавке може спровести лице које наручилац именује.

Комисија мора да има непаран број чланова, а најмање три члана.

У комисији за јавну набавку један члан мора да буде лице које има стечено високо образовање из правне научне области на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно високо образовање које је законом изједначено са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године или службеник за јавне набавке са високим образовањем на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно високо образовање које је законом изједначено са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године или лице које је стекло сертификат за службеника за јавне набавке до дана ступања на снагу овог закона.

За члана комисије именује се лице које има одговарајућа стручна знања из области која је предмет јавне набавке, када је то потребно.

Чланови комисије за јавну набавку, односно лице из става 2. члана 92 закона могу да буду лица која нису запослена код наручиоца, ако наручилац нема запослена лица која имају одговарајућа стручна знања. Чланови Комисије за јавну набавку могу бити и из реда родитеља ученика школе.

Комисија за јавну набавку, односно лице из става 2. члана 92 Закона, предузима све радње у поступку, а нарочито припрема огласе о јавној набавци, конкурсну документацију, врши стручну оцену понуда и пријава, припрема извештаје о поступку јавне набавке, обавља потребну комуникацију у поступку јавне набавке у складу са одредбама овог закона и предузима потребне радње у случају подношења захтева за заштиту права.

Комисија за јавну набавку, односно лице из става 2. члана 92 закона, стара се о законитости спровођења поступка.

Члан 42.

У поступку јавне набавке оглашавање се врши на начин прописан Законом у циљу обезбеђивања спровођења начела транспа­рентности поступка.

Објављивање огласа врши се на Порталу јавних набавки и интернет страници наручиоца.

Наручилац је дужан да објави јавни позив у свим поступцима јавне набавке, осим у преговарачком поступку без објављивања јавног позива и у случају када је то другачије уређено одредбама овог закона.

Члан 43.

Огласи о јавној набавци које објављују наручиоци су:

1) јавни позив;

2) претходно информативно обавештење;

3) периодично индикативно обавештење;

4) обавештење о успостављању система квалификације;

5) обавештење о спровођењу преговарачког поступка без објављивања јавног позива;

6) обавештење о додели уговора, обустави поступка или поништењу поступка;

7) обавештење на профилу наручиоца;

8) обавештење о измени уговора;

9) обавештење за друштвене и друге посебне услуге;

10) обавештење о конкурсу за дизајн;

11) обавештење о резултатима конкурса за дизајн;

12) исправка – обавештење о изменама или додатним информацијама;

13) обавештење за добровољну претходну транспарентност;

14) обавештење о поднетом захтеву за заштиту права.

Наручилац је дужан да у огласима о јавним набавкама код описа предмета набавке користи ознаке из Општег речника набавке.

Општи речник набавке, у складу са одговарајућим речником у Европској унији – CPV (Common Procurement Vocabulary), утврђује Канцеларија за јавне набавке.

Садржина огласа о јавној набавци наведена је у Прилогу 4. Закона.

Огласи се објављују преко Портала јавних набавки на стандардним обрасцима чију садржину утврђује Канцеларија за јавне набавке.

Упутство о начину слања и објављивања огласа, као и друга питања од значаја за објављивање огласа сачињава Канцеларија за јавне набавке и објављује на својој интернет страници.

Огласи из става 1. тач. 1) - 4) члана 105. закона у поступцима јавних набавки чија је процењена вредност једнака или већа од 5.000.000 динара објављују се и на Порталу службених гласила Републике Србије и база прописа, у форми за објављивање која ће бити доступна на Порталу јавних набавки.

На висину накнаде за објављивање огласа о јавној набавци на Порталу службених гласила Републике Србије и база прописа сагласност даје Влада Републике Србије.

Огласи за јавне набавке чија је процењена вредност једнака или већа од износа европских прагова објављују се и у Службеном листу Европске уније.

Члан 44.

Јавни наручилац може да најави своју намеру о набавци добара, услуга или радова објављивањем претходног информативног обавештења које садржи информације из Прилога 4 Закона, део А II. Закона на Порталу јавних набавки.

Јавни наручилац може да објави претходно информативно обавештење на профилу наручиоца.

У случају из става 2. члана 107 Закона јавни наручилац шаље обавештење о објављивању на профилу наручиоца које садржи информације из Прилога 4. Део А I. Закона на Портал јавних набавки.

У случају из става 2. члана 107 Закона јавни наручилац шаље обавештење о објављивању на профилу наручиоца које садржи информације из Прилога 4. Део А I. Закона и у Службени лист Европске уније.

Јавни наручилац не може да објави претходно информативно обавештење на профилу наручиоца пре него што је послао обавештење из става 3. члана 107 Закона, с тим да је обавезан да на свом профилу наведе датум слања тог обавештења на објављивање.

Јавни наручилац има право да користи скраћени рок за подношење понуде у отвореном поступку из члана 52. став 4. Закона, рестриктивном поступку из члана 54. став 5. Закона и конкурентном поступку са преговарањем из члана 56. става 3. Закона, ако су испуњени следећи услови:

1) претходно информативно обавештење садржи све информације које су потребне за јавни позив из Прилога 4. Део А II. Закона у оној мери у којој су те информације биле доступне у тренутку објављивања претходног информативног обавештења и

2) да је од дана слања на објављивање претходног информативног обавештења протекло најмање 35 дана, а највише 12 месеци пре датума слања јавног позива на објављивање.

Члан 45.

Јавни позив, позив за подношење понуда, позив за учешће у дијалогу, позив за преговарање или за подношење пријава објављује се у случајевима када је то прописано Законом.

Садржина позива одре­ђена је у Прилогу 6 Закона.

Члан 46.

Конкурсна документација мора да буде сачињена на начин да омогући припрему и подношење понуде, односно пријаве.

Конкурсна документација у зависности од врсте поступка јавне набавке нарочито садржи податке о предмету набавке, техничке спецификације, критеријуме за квалитативни избор привредног субјекта, критеријуме за доделу уговора, услове уговора, обрасце документа које подносе кандидати и понуђачи, информације о прописаним обавезама и друге информације потребне за припрему и подношење понуде, ако нису садржани у јавном позиву и другим огласима који се користе као јавни позив.

Подаци садржани у конкурсној документацији и подаци који су наведени у јавном позиву и другим огласима који се користе као јавни позив не смеју да буду у супротности.

Канцеларија за јавне набавке ближе уређује садржину конкурсне документације.

Члан 47.

Наручилац може да захтева од привредног субјекта да му достави средство обезбеђења:

1) за озбиљност понуде, у случају да понуђач одустане од своје понуде у року важења понуде, не достави доказе о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта у складу са чланом 119 Закона, неосновано одбије да закључи уговор о јавној набавци или оквирни споразум или не достави обезбеђење за извршење уговора о јавној набавци или оквирног споразума;

2) за испуњење уговорних обавеза;

3) за отклањање недостатака у гарантном року;

4) од одговорности за проузроковану штету ако је настала у вези са обављањем одређене делатности;

5) за повраћај аванса.

Средство обезбеђења из става 1. тачка 1) овог члана не може да буде веће од 3% вредности понуде без пореза на додату вредност.

Средство обезбеђења из става 1. тач. 2) и 3) овог члана не може да буде веће од 10% вредности уговора о јавној набавци без пореза на додату вредност.

Средство обезбеђења из става 1. тачка 5) овог члана мора да буде у висини аванса.

Члан 48.

Објављивање и достављање конкурсне документације врши се у складу са Законом а посебно у складу са чланом 95 Закона.

Члан 49.

Измене, допуне и додатна појашњења документације о набавци документације врши се у складу са Законом а посебно у складу са чланом 96 и 97. Закона.

Члан 50.

Техничким спецификацијама, које се наводе у конкурсној документацији, утврђују се тражене карактеристике радова, добара или услуга које се набављају и све друге околности које су од значаја за извршење уговора, а тиме и за припрему понуде (место и рокови извршења, посебни захтеви у погледу начина извршења предмета набавке и сл.).

Техничке спецификације морају бити одређене у складу са одредбама Закона и других прописа који регулишу област која је предмет набавке.

На сва питања која нису регулисана овим Правилником примењиваће се одредбе члана 98 Закона

Члан 51.

Техничке спецификације се одређују на један од следећих начина:

1) у виду карактеристика или функционалних захтева, који могу да укључују и еколошке карактеристике, под условом да су параметри довољно прецизни да понуђачи могу да одреде предмет уговора, а наручиоци да доделе уговор;

2) упућивањем на техничке спецификације и, поштујући следећи редослед приоритета, на националне стандарде којима се преузимају европски стандарди, на европску техничку оцену, заједничке техничке спецификације, међународне стандарде, друге техничке референтне системе успостављене од стране европских тела за стандардизацију или у случају када неки од њих не постоје, националне стандарде, национална техничка одобрења или националне техничке спецификације које се односе на пројектовање, обрачун трошкова и извођење радова и употребу добара, при чему свако упућивање мора да буде праћено речима „или одговарајуће”;

3) у виду карактеристика или функционалних захтева из става 1. тачке 1) Члана 99. Закона, са упућивањем на техничке спецификације из става 1. тачке 2) члана 99. Закона који се сматрају претпоставком усаглашености са тим карактеристикама или функционалним захтевима;

4) упућивањем на техничке спецификације из става 1. тачке 2) члана 99. Закона за одређене карактеристике и упућивањем на карактеристике или функционалне захтеве из тачке 1) став 1 члана 99. Закона за друге карактеристике.

Члан 52.

Техничке спецификације не могу да упућују на посебну марку или извор или одређени процес који карактерише производе или услуге које пружа одређени привредни субјект или на жигове, патенте, врсте или одређено порекло или производњу, које би за последицу имало давање предности или елиминисање одређених привредних субјеката.

На сва питања која нису регулисана овим Правилником примењиваће се одредбе члана 100 Закона.

Члан 53.

Ако наручилац намерава да набави добра, услуге или радове са специфичним еколошким, друштвеним или другим карактеристикама, може у техничким спецификацијама, критеријумима за доделу уговора или условима за извршење уговора, да захтева одређене ознаке као доказ да добра, услуге или радови одговарају траженим карактеристикама под условом да су испуњени сви следећи услови:

1) да се захтев за ознаку односи искључиво на критеријуме који су у вези са предметом јавне набавке и да је одговарајући за дефинисање карактеристика предмета јавне набавке;

2) да је захтев за ознаку одређен на основу објективно проверљивих и недискриминаторских критеријума;

3) да су ознаке одређене у отвореном и транспарентном поступку уз учешће свих интересних група, попут државних органа, корисника услуга социјалних партнера, потрошача, произвођача, дистрибутера, невладиних организација и сл;

4) да су ознаке доступне свим заинтересованим лицима;

5) да захтеве за ознаку одређује треће лице над којим привредни субјект који се пријавио за добијање ознаке не може да врши одлучујући утицај.

Када наручиоци не захтевају да добра, услуге или радови задовоље све захтеве за добијање ознаке, наводе захтеве за добијање ознаке на које се то односи.

Ако наручилац захтева тачно одређену ознаку, дужан је да прихвати све ознаке које потврђују да добра, услуге или радови испуњавају захтеве одговарајуће ознаке.

У случају да привредни субјект очигледно није био у могућности да прибави одређену ознаку коју је наручилац захтевао у конкурсној документацији или одговарајућу ознаку, наручилац је дужан да прихвати други одговарајући начин доказивања који може да обухвати и техничку документацију произвођача под условом да привредни субјект докаже да добра, услуге или радови које нуди испуњавају захтеве одређене ознаке или одређене захтеве које је наручилац предвидео.

Када ознака испуњава услове из става 1. тач. 2) - 5) члана 102 Закона али се односи и на захтеве који нису повезани са предметом набавке, наручиоци не могу да упућују на ознаку, већ су дужни да дефинишу техничку спецификацију упућивањем на детаљне спецификације те ознаке или, по потреби, њихове делове, који су повезани са предметом набавке и одговарајући за дефинисање карактеристика тог предмета набавке.

Наручиоци могу да захтевају да привредни субјекти доставе извештај о тестирању од тела за оцењивање усаглашености или сертификат издат од стране тела за оцењивање усаглашености, као доказ усаглашености са захтевима или критеријумима утврђеним у техничким спецификацијама, критеријумима за доделу уговора или условима за извршење уговора у складу са чланом 103 Закона.

Члан 54.

Наручилац је дужан да истовремено са слањем на објављивање јавног позива, позива за подношење пријава или позива за подношење понуда или преговарање у систему квалификације, пошаље на објављивање конкурсну документацију на Портал јавних набавки.

У случају да конкурсна документација не може да се објави путем електронских средстава на Порталу јавних набавки, из разлога наведених у члану 45. став 3. Закона, наручиоци су дужни да у јавном позиву или у позиву за подношење пријава или позиву за подношење понуда или преговарање у систему квалификације наведу да ће конкурсна документација бити послата средствима која нису електронска.

У случају да конкурсна документација садржи поверљиве податке у смислу члана 45. став 5. Закона, наручилац у јавном позиву или у позиву за подношење пријава или позиву за подношење понуда или преговарање у систему квалификације, наводи мере усмерене на заштиту поверљивих информација које захтева, као и начин на који може да се преузме конкурсна документација.

Наручилац не може од привредног субјекта да захтева накнаду било каквих трошкова за израду и стављање на располагање конкурсне документације, односно преузимање конкурсне документације.

Члан 55.

Ако наручилац у року за подношење понуда измени или допуни документацију о набавци, дужан је да без одлагања измене или допуне пошаље на објављивање на Портал јавних набавки, односно стави на располагање на исти начин као и основну документацију.

Ако наручилац измени или допуни документацију о набавци дужан је да поступи у складу са чланом 87 Закона.

По истеку рока за подношење понуда наручилац не може да мења нити да допуњује документацију о набавци.

Члан 56.

Привредни субјект може у писаној форми путем Портала јавних набавки да тражи од наручиоца додатне информације или појашњења у вези са документацијом о набавци, при чему може да укаже наручиоцу уколико сматра да постоје недостаци или неправилности у документацији о набавци, и то најкасније:

1) осмог дана пре истека рока одређеног за подношење понуда или пријава, за јавну набавку чија је процењена вредност једнака или већа од износа европских прагова;

2) шестог дана пре истека рока за подношење понуда или пријава, за јавну набавку чија је процењена вредност мања од износа европских прагова.

Ако је захтев из става 1. овог члана поднет благовремено наручилац додатне информације и појашњења објављује на Порталу јавних набавки, односно ставља на располагање на исти начин као и основну документацију без навођења података о подносиоцу захтева, а најкасније:

1) шестог дана пре истека рока одређеног за подношење понуда или пријава за јавну набавку чија је процењена вредност једнака или већа од износа европских прагова;

2) четвртог дана пре истека рока одређеног за подношење понуда или пријава за јавну набавку чија је процењена вредност мања од износа европских прагова и у поступцима у којима је наручилац користио могућност скраћења рокова из разлога хитности.

Предмет оспоравања у поступку заштите права не могу да буду евентуални недостаци или неправилности документације о набавци на које није указано на начин предвиђен ставом 1. овог члана.

Члан 57.

Приликом пријема електронске понуде понуђач добија потврду пријема понуде са назнаком датума и времена пријема.

Уколико се делови понуде не могу поднети електронским путем у смислу члана 45. став 3. наручилац је дужан да приликом пријема, на коверти, односно кутији у којој се налазе, обележи време пријема. Ако су делови понуде достављени непосредно, наручилац предаје понуђачу потврду пријема.

У случају из става 2. овог члана, ако су делови понуде поднети неблаговремено, наручилац ће по окончању поступка отварања, неотворене делове понуде да врати понуђачу, са назнаком да су поднети неблаговремено.

Забрањено је давање информација о примљеним понудама до отварања понуда, а наручилац је у обавези да понуде чува на начин да не дођу у посед неовлашћених лица.

Члан 58.

О захтеву за заштиту права одлучује комисија за јавну набавку.

Поступак се спроводи у складу са Законом а нарочито у складу са чланом 204-220. закона у делу који се односи на поступање Наручиоца.

Члан 59.

Понуде се отварају одмах након истека рока за подношење понуда, односно истог дана.

Отварање понуда је јавно. Наручилац ће искључити јавност у поступку отварања понуда ако је то потребно ради заштите података који представљају пословну тајну у смислу закона којим се уређује заштита пословне тајне или представљају тајне податке у смислу закона којим се уређује тајност података.

У случају из става 3. овог члана наручилац доноси одлуку којом одређује разлоге за искључење јавности и да ли се искључење јавности односи и на представнике понуђача.

О поступку отварања понуда води се посебан записник.

Начин отварања понуда, садржину записника о отварању понуда и друга питања од значаја за поступак отварања понуда прописује Канцеларија за јавне набавке.

Члан 60.

Након отварања понуда, односно пријава, врши се преглед, стручна оцена и рангирање понуда, односно пријава, на основу услова и захтева из документације о набавци и сачињава извештај о поступку јавне набавке од стране Комисије за јавне набавке.

Члан 61.

Наручилац може да захтева додатна објашњења која ће му помоћи при прегледу, вредновању и упоређивању понуда или пријава, а може да врши и контролу (увид) код понуђача, односно његовог подизвођача све у складу са чланом 142 Закона.

Неуобичајено ниска понуда у смислу овог закона је понуда која садржи цену или трошак који значајно одступа у односу на тржишни и изазива сумњу у могућност извршења јавне набавке у складу са захтевима наручиоца предвиђеним у документацији о набавци.

Ако наручилац процени да је понуда неуобичајено ниска, дужан је да захтева од понуђача да, у примереном року, образложи цену или трошак наведен у понуди.

Члан 62.

Наручилац, након прегледа и стручне оцене, одбија понуду, односно пријаву као неприхватљиву, ако:

1) утврди да постоје основи за искључење привредног субјекта;

2) нису испуњени критеријуми за избор привредног субјекта;

3) нису испуњени захтеви и услови у вези са предметом набавке и техничким спецификацијама;

4) није достављено средство обезбеђења за озбиљност понуде у складу са документацијом о набавци;

5) постоје ваљани докази о повреди конкуренције или корупцији;

6) утврди друге недостатке због којих није могуће утврдити стварну садржину понуде или није могуће упоредити је са другим понудама.

Наручилац може да одбије као неприхватљиву понуду која прелази износ процењене вредности предмета јавне набавке или расположивих средстава.

Наручилац може да одбије као неприхватљиву понуду за коју утврди да је неуобичајено ниска у складу са чланом 143. ст. 4. и 5. Закона.

Понуде које нису одбијене оцењују се и рангирају према критеријуму за доделу уговора који је одређен у документацији о набавци.

Ако постоје две или више понуда које су применом критеријума за доделу уговора једнаке, наручилац ће уговор доделити у складу са резервним критеријумима.

Ако и након примене резервних критеријума постоје две или више понуда које су једнако рангиране, наручилац ће доделити уговор понуђачу који буде извучен путем жреба.

Члан 63.

Након извршене стручне оцене понуда односно пријава, Коми­сија у што краћем року сачињава Извештај о поступку јавне набавке понуда који садржи податке наве­дене у Закону.

Извештај о поступку јавне набавке доставља се одго­ворном лицу.

Наручилац је дужан да извештај о поступку јавне набавке достави Канцеларији за јавне набавке или другом надлежном органу, на њихов захтев и у року који одреде.

Члан 64.

Након извршеног рангирања понуда, а под усло­вом да постоји најмање једна прихватљива понуда, Комисија предлаже да се додели уговор понуђачу који је понудио најповољнију понуду.

Комисија предлаже одговорном лицу да се обустави поступак јавне набавке уколико се након ран­гирања понуда утврди да не постоји ниједна прих­ватљива понуда у складу са чланом 147. Закона.

Члан 65.

Наручилац доноси одлуку о додели уговора ако је у стручној оцени понуда утврђено да су се стекли услови за доделу уговора.

Наручилац може да додели уговор понуђачу чија понуда садржи понуђену цену већу од процењене вредности јавне набавке.

Одлуку о додели уговора наручилац доноси у року од 30 дана од истека рока за подношење понуда, осим ако је наручилац у конкурсној документацији одредио дужи рок.

Одлука о додели уговора мора да буде образложена и да садржи нарочито податке из извештаја о поступку јавне набавке и упутство о правном средству.

Наручилац је дужан да одлуку о додели уговора објави на Порталу јавних набавки у року од три дана од дана доношења.

Ако би објављивање појединих података из одлуке о додели уговора било противно одредбама Закона или на други начин било противно општем интересу, ако би нанело штету оправданим пословним интересима одређеног привредног субјеката или би могло да доведе до повреде конкуренције на тржишту, ти подаци из одлуке неће се објавити.

Одредбе овог члана сходно се примењују на доношење одлуке о закључењу оквирног споразума.

Члан 66.

Наручилац доноси одлуку о обустави поступка јавне набавке ако:

1) постоје доказиви разлози, који нису могли да се предвиде у време покретања поступка и који онемогућавају да се започети поступак оконча;

2) постоје доказиви разлози услед којих је престала потреба наручиоца за предметном набавком због чега се неће понављати у току исте буџетске године, односно у наредних шест месеци;

3) постану познате околности због којих би, да су биле познате раније, дошло до битне промене у садржају документације о набавци;

4) није достављена ниједна понуда односно ниједна пријава;

5) ниједан кандидат не испуњава критеријуме за квалитативни избор привредног субјекта;

6) је у јавној набавци чија је процењена вредност мања од износа европских прагова, у свим понудама понуђена цена једнака или већа од износа европских прагова;

7) није добио унапред одређен број кандидата или понуда за закључење оквирног споразума, осим у случају из члана 66. став 8. овог закона;

8) након прегледа и стручне оцене понуда утврди да су све понуде неприхватљиве.

У случају обуставе поступка пре истека рока за подношење понуда, Портал јавних набавки трајно онемогућава приступ понудама или пријавама, а наручилац враћа понуђачима неотворене понуде, пријаве и друге документе који нису достављени путем Портала јавних набавки.

Одлука о обустави поступка јавне набавке мора да буде образложена, мора да садржи нарочито податке из извештаја о поступку јавне набавке, односно разлоге обустављања поступка и упутство о правном средству.

Наручилац је дужан да одлуку о обустави поступка објави на Порталу јавних набавки у року од три дана од дана доношења.

Наручилац је дужан да у одлуци о обустави поступка јавне набавке одлучи о трошковима припремања понуде из члана 138. став 2. Закона.

Ако би објављивање појединих података из одлуке о обустави поступка било противно одредбама Закона или на други начин било противно општем интересу, ако би нанело штету оправданим пословним интересима одређеног привредног субјеката или би могло да доведе до повреде конкуренције на тржишту, ти подаци из одлуке неће се објавити.

Члан 67.

У рестриктивном поступку, конкурентном поступку са преговарањем, конкурентном дијалогу, преговарачком поступку са објављивањем јавног позива и партнерству за иновације, наручилац према унапред дефинисаним критеријумима за квалитативни избор привредног субјекта, односно критеријумима или правилима за смањење броја кандидата у тим поступцима, а на основу резултата прегледа и оцене пријава, доноси посебну одлуку о искључењу кандидата за сваког појединог учесника који неће бити позван да поднесе понуду или да води дијалог.

Одлука о искључењу кандидата мора да буде образложена и да садржи нарочито разлоге неиспуњавања критеријума за квалитативни избор привредног субјекта или критеријума или правила за смањење броја кандидата ако је примењиво, као и упутство о правном средству.

Одлука о искључењу кандидата доноси се у року од 30 дана од истека рока за подношење пријава, осим ако је наручилац у документацији о набавци одредио дужи рок.

Члан 68.

Након објављивања одлуке о додели уговора, одлуке о закључењу оквирног споразума, односно одлуке о обустави поступка наручилац је дужан да у року од два дана од дана пријема писаног захтева, привредном субјекту који је поднео понуду односно пријаву у поступку јавне набавке, омогући увид у документацију и копирање документације из поступка о трошку подносиоца захтева, односно преузимање документације на одговарајући начин, с тим да је наручилац обавезан да заштити поверљиве податке, у складу са одредбама овог закона.

Члан 69.

Наручилац може да закључи уговор о јавној набавци, односно оквирни споразум, након доношења одлуке о додели уговора, односно одлуке о закључењу оквирног споразума и ако у року предвиђеном Законом није поднет захтев за заштиту права или је захтев за заштиту права коначном одлуком одбачен или одбијен, као и ако је поступак заштите права обустављен.

Наручилац може да закључи уговор о јавној набавци и пре истека рока за подношење захтева за заштиту права:

1. на основу оквирног споразума;

2. у случају примене система динамичне набавке;

3. ако је поднета само једна понуда, која је прихватљива;

4. у случају примене преговарачког поступка без претходног објављивања јавног позива из члана 61. став 1. тачка 2) Закона.

Члан 70.

Уговор о јавној набавци, односно оквирни споразум закључује се у писаној форми са понуђачем којем је уговор, односно оквирни споразум додељен.

Наручилац је дужан да уговор о јавној набавци, односно оквирни споразум достави понуђачу у року од десет дана од истека рока за подношење захтева за заштиту права.

Ако понуђач одбије да закључи уговор о јавној набавци, односно оквирни споразум наручилац може да закључи уговор, односно оквирни споразум са првим следећим најповољнијим понуђачем.

Наручилац ће поново да изврши стручну оцену понуда и донесе одлуку о додели уговора, односно оквирног споразума ако је у случају из става 3. овог члана због методологије доделе пондера потребно да се утврди први следећи најповољнији понуђач.

Уговор о јавној набавци, односно оквирни споразум мора да буде закључен, у складу са условима одређеним у документацији о набавци и изабраном понудом.

Уговор на основу оквирног споразума закључује се у писаној форми, а исто правно дејство може да има и наруџбеница, ако садржи све битне елементе уговора.

Обавезе које наручилац преузима уговором о јавној набавци морају да буду уговорене у складу са прописима којима се уређује буџетски систем, односно располагање финансијским средствима.

Члан 71.

Уговор о јавној набавци може да се закључи у електронској форми, у складу са законом којим се уређује електронски документ и законом којим се уређује електронски потпис.

Члан 72.

Лице запослено на пословима јавних набавки објављује на Порталу јавних набавки и интернет стра­ници обавештење о закљученом уговору о јавној набавци или оквирном споразуму.

Наручилац је дужан да обавештење о додели уговора пошаље на објављивање у року од 30 дана од дана закључења уговора о јавној набавци или оквирног споразума.

Наручилац је дужан да тромесечно објављује збирно обавештење о додели уговора који су закључени на основу оквирног споразума и на основу система динамичне набавке, у року од 30 дана од дана истека тромесечја у коме су уговори закључени.

Изузетно, наручилац не мора да објави одређене податке о додели уговора о јавној набавци или оквирног споразума ако би њихово објављивање било противно одредбама овог закона или на други начин било противно општем интересу, ако би нанело штету оправданим пословним интересима одређеног привредног субјеката или би могло да доведе до повреде конкуренције на тржишту

У случају обуставе или поништења поступка јавне набавке, наручилац је дужан да податке о томе објави у обрасцу обавештења о додели уговора у року од 30 дана од дана коначности одлуке о обустави или поништењу поступка јавне набавке.

Наручилац може да објави обавештење за добровољну претходну транспарентност за набавке које је спровео на основу одредаба чл. 11 - 21. Закона.

Члан 73.

Овлашћења, одговорност и начин праћења извр­шења уговора регулисани су усвојеним актима, процедурама и важећим законским и подзаконским актима, у зависности од предмета набавке.

Члан 74.

Уговор о јавној набавци може да се измени, без обзира на вредност измене, ако су измене биле предвиђене у документацији о набавци и уговору о јавној набавци на јасан, прецизан и недвосмислен начин, а које могу да укључе и одредбе о промени цене или опција.

Обим и природа евентуалних измена, као и услови под којима могу да се примене, наводе се у уговору о јавној набавци.

Уговорним одредбама не могу да се предвиде измене које би промениле природу уговора.

Променом цене се не сматра усклађивање цене са унапред јасно дефинисаним параметрима у уговору о јавној набавци.

Члан 75.

Уговор о јавној набавци може да се измени ради набавке додатних добара, услуга или радова, који су постали неопходни, а који нису били укључени у првобитни уговор о јавној набавци, у случају када промена привредног субјекта са којим је закључен уговор:

1) није могућа због економских или техничких разлога, као што су захтеви компатибилности са постојећом опремом, услугама или радовима набављеним у оквиру првобитне набавке и

2) може да проузрокује значајне потешкоће или знатно повећавање трошкова за наручиоца.

У случају из става 1. овог члана, повећање вредности уговора не може да буде веће од 50% вредности првобитног уговора и не може да има за циљ избегавање примене Закона.

Ограничење из става 2. овог члана односи се на укупну вредност свих измена, ако се уговор мења више пута.

Ако уговор садржи одредбу о усклађивању цене са унапред јасно одређеним параметрима, основица за израчунавање повећања вредности уговора из става 2. овог члана је усклађена вредност првобитног уговора у тренутку измене.

Уговорени вишкови радова не представљају измену уговора о јавној набавци.

Члан 76.

Уговор о јавној набавци може да се измени када су испуњени сви следећи услови:

1) потреба за изменом настала је због околности које савестан наручилац није могао да предвиди;

2) изменом се не мења природа уговора.

У случају из става 1. овог члана, повећање вредности уговора не може да буде веће од 50% вредности првобитног уговора и не може да има за циљ избегавање примене овог закона.

Ограничење из става 2. овог члана односи се на укупну вредност свих измена, ако се уговор мења више пута.

Ако уговор садржи одредбу о усклађивању цене са унапред јасно одређеним параметрима, основица за израчунавање повећања вредности уговора из става 2. овог члана је усклађена вредност првобитног уговора у тренутку измене.

Члан 77.

Уговор о јавној набавци може да се измени у циљу промене привредног субјекта са којим је наручилац закључио првобитни уговор о јавној набавци у случају општег или делимичног правног следбеништва тог привредног субјекта, након корпоративног реструктурирања, укључујући и преузимање, спајање, стицање и инсолвентност, од стране другог привредног субјекта који испуњава првобитно одређене критеријуме за квалитативни избор привредног субјекта, под условом да то нема за последицу битне измене уговора и нема за циљ избегавање примене овог закона.

Члан 78.

Уговор о јавној набавци може да се измени на начин да се повећа обим набавке, ако су испуњени сви следећи услови:

1) вредност измене мора да буде мања од 10% првобитне вредности уговора о јавној набавци добара или услуга, односно мања од 15% првобитне вредности уговора о јавној набавци радова и

2) вредност измене мора да буде мања од 15.000.000 динара у случају уговора о јавној набавци добара или услуга, односно мања од 50.000.000 динара у случају уговора о јавној набавци радова.

Ограничење из става 1. овог члана односи се на укупну вредност свих измена, ако се уговор мења више пута.

Изменом уговора не може да се мења целокупна природа уговора, односно предмета јавне набавке.

Члан 79.

Наручилац може да измени уговор о јавној набавци у случају када привредни субјект са којим је уговор закључен, током извршења уговора о јавној набавци од наручиоца затражи:

1) промену подизвођача за онај део уговора о јавној набавци који је првобитно поверио подизвођачу;

2) увођење једног или више нових подизвођача, чији укупни удео не сме да буде већи од 30% вредности уговора о јавној набавци без пореза на додату вредност, независно да ли је првобитно део уговора о јавној набавци поверио подизвођачу или није;

3) да преузме извршење дела уговора о јавној набавци који је првобитно поверио подизвођачу.

Уз захтев из става 1. тач. 1) и 2) овог члана, привредни субјект са којим је закључен уговор доставља наручиоцу доказе да за новог подизвођача не постоје основи за искључење из члана 111. овог закона.

Наручилац не може да одобри захтев привредног субјекта са којим је закључен уговор у случају:

1) из става 1. тач. 1) и 2) овог члана, ако је привредни субјект са којим је закључен уговор у поступку јавне набавке ради доказивања испуњења критеријума за квалитативни избор привредног субјекта користио капацитете подизвођача којег сада мења, а нови подизвођач не испуњава исте услове или постоје основи за искључење;

2) из става 1. тачка 3) овог члана, ако је привредни субјект са којим је закључен уговор у поступку јавне набавке ради доказивања испуњења критеријума за квалитативни избор привредног субјекта користио капацитете подизвођача за извршење тог дела уговора, а привредни субјект самостално не поседује те капацитете.

Члан 80.

Наручилац раскида уговор о јавној набавци ако:

1) настану околности које би за последицу имале битну измену уговора, што би захтевало спровођење новог поступка јавне набавке;

2) је привредни субјект са којим је закључен уговор о јавној набавци у поступку јавне набавке због постојања основа за искључење привредног субјекта требало да буде искључен из поступка;

3) уговор није требало да се додели узимајући у обзир озбиљну повреду обавеза из Уговора о функционисању Европске уније, Директиве 2014/24/ЕУ и Директиве 2014/25/ЕУ, која је утврђена пресудом Суда правде Европске уније, у складу са чланом 258. Уговора о функционисању Европске уније.

Члан 81.

Набавку чија процењена вредност није већа од прагова утврђеним чланом 27 Закона наручилац може спровести по процедури предвиђеној за отворени поступак јавне набавке или по правилима прописаним овим Правилником.

Члан 82.

Набавка чија процењена вредност није већа од прагова утврђеним чланом 27 Закона се покреће доношењем Одлуке о спровођењу поступка, која садржи све елементе прописане одредбом члана 91 став 1 Закона и спроводи је Комисија, лице запослено на пословима јавних набавки или други запослени кога одговорно лице наведе у одлуци о спровођењу поступка набавке на коју се Закон не примењује.

Комисија / Запослени задужен да спроведе набавку дужан је да изврши испитивање тржишта, спречи постојање сукоба интереса, обезбеди конку­ренцију и да обез­беди да уговорена цена не буде већа од упоредиве тржишне цене.

На поступак набавке примењују се основна начела Закона на начин који је примерен околностима конкретне набавке.

Члан 83.

Лице / Комисија задужена да спроведе набавку сачињава прецизну спецификацију добара, услуга или радова који се набављају, у оквиру расположивих средстава за ту набавку.

Лице / Комисија из става 1. овог члана може да истражује тржиште предмета набавке тако што ће на постојећи предлог потенцијалних понуђача додати још потенцијалних понуђача и о томе сачинити писани документ (нпр.: штампа странице са интернета, копије претходних захтева за исту или сличну набавку итд.).

Лице / Комисија задужена да спроведе набавку сачињава позив за подношење понуде који доставља потенцијалним понуђачима путем елек­тронске поште, факса или поште.

Позив за подношење понуде посебно садржи специ­фи­кацију и опис предмета набавке уз захтев да у одре­ђеном року доставе цене и остале услове на­бавке: рок плаћања, рок испоруке, период гаран­ције и слично, који су од значаја за предметну набавку

Рок који се оставља контактираним понуђачима мора бити примерен предмету набавке, мора бити познат контактираним понуђачима и не може бити краћи од три дана од дана слања позива за подношење понуде.

Када год је то могуће, имајући у виду предмет набавке, лице / Комисија из става 1. овог члана контактира нај­мање три потенцијална понуђача, осим у оправданим случајевима, када се може контактирати и један потенцијални понуђач.

Након прибављања понуда, лице / Комисија из става 1. овог члана врши отварање понуда, о чему сачињава записник.

Уз записник о отварању понуда, лице / Комисија која спроводи поступак потписује и изјаву о одсуству сукоба интереса.

По завршеном отварању, у примереном року који не може бити дужи од десет дана од дана завршеног отварања понуда, лице / Комисија врши оцену понуда и предлаже одговорном лицу наручиоца избор најповољнијег понуђача томе сачињава предлог одлуке о додели наруџбенице или уговора.

Одлука о додели наруџбенице или уговора обавезно садржи образложење и упутство о правном средству у складу са одредбом члана 215 став 4 Закона и може се донети ако је прибављена најмање једна прихватљива понуда.

Након доношења одлуке, лице / Комисија сачињава наруџбеницу или уговор који потписује директор Наручиоца или лице које он овласти.

Наруџбеница / уговор се доставља електронском поштом или поштом са повратницом изабраном понуђачу.

Члан 84.

О спроведеном поступку набавке на које се Закон не примењује, запослено лице у служби јавних набавки има обавезу да сачини целокупни предмет са свим пратећим актима и доказима о начину спроведене набавке на коју се Закон не примењује.

Члан 85.

Истраживање тржишта, у случају једноставних предмета набавки, доступних широком тржишту, вредности до 200.000,00 динара без урачунатог ПДВ, може се спроводити телефонским позивањем потенцијалних доба­в­­љача, претраживањем специјализованих огласа или интернет страница или сакупљањем јавно доступних података о добрима / услугама / радовима на други начин.

О радњама из става 1 обавезно се сачињава службена белешка са предлогом одговорном лицу да изда наруџбеницу или закључи уговор о набавци са најповољнијим понуђачем.

Члан 86.

Лице запослено на пословима јавних набавки при­купља и евидентира податке о поступцима јавних набавки и закљученим угово­рима о јавним набавкама.

Канцеларија за јавне набавке евидентира податке о поступцима јавних набавки и уговорима о јавним набавкама путем аутоматског прикупљања са Портала јавних набавки.

Наручилац је дужан да евидентира податке о вредности и врсти јавних набавки из члана 11 - 21 Закона, и то по сваком основу за изузеће посебно, као и набавке из члана 27 став 1 Закона.

Податке из претходног става овог члана наручиоци збирно објављују на Порталу јавних набавки најкасније до 31. јануара текуће године за претходну годину, према упутству које Канцеларија за јавне набавке објављује на својој интернет страници.

Члан 87.

Наручилац је дужан да у писаној форми евидентира и документује све радње током планирања, спровођења поступка и извршења уговора о јавној набавци.

Наручилац је дужан да, у складу са прописима којима се уређује област документарне грађе и архива, чува целокупну документацију везану за јавне набавке.

Документација у смислу става 2. овог члана је било који документ који је настао током планирања јавне набавке, спровођења поступка јавне набавке и извршења уговора о јавној набавци, а који наручилац чува најмање пет година од закључења појединачног уговора о јавној набавци или оквирног споразума, односно пет година од обуставе или поништења поступка јавне набавке.

Документација која се размењује на Порталу јавних набавки чува се и архивира у складу са ставом 3. овог члана на Порталу јавних набавки.

Члан 88.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли, односно интернет страници наручиоца.

Све што није обухваћено овим Правилником, регулисано је Законом о јавним набавкама („Служ­бени гласник РС” бр. 91/19) и пратећим подзаконским актима.

ДИРЕКТОР ШКОЛЕ ПРЕДСЕДНИК ШКОЛСКОГ ОДБОРА

Радмила Тошовић Јованка Николић Радишић

Правилник објављен на огласној табли: 15.09.2020.

Ступио на снагу : 23.09.2020.